Цариградске слике и прилике : путописне црте

Дело „Цариградске слике и прилике – путописне црте Чеде Мијатовића“ објављено је 1901. године у Новом Саду, у издању Матице српске и од тада, ово дело није прештампавано. У њему Чедомиљ Мијатовић (1842–1932), српски историчар, дипломата и државник, вешто преплиће путописну прозу, историографију и лична сећања и искуства у уверљивом и драгоценом сликању Цариграда. У томе му је несумњиво највише помогло то што је пред сам крај XИX и почетком XX века био српски дипломата у Истанбулу, што је био врстан познавалац византијске и српске историје, али и његов непретенциозни стил (према Слободану Јовановићу „Чеда Мијатовић има диван стил, живо прича, фино описује и слика“). У десет поглавља књиге, Мијатовић описује Свету Софију и цариградске зидине, Сарај и Јилдиз палату султана Абдулхамида ИИ (кога је и лично сретао и задржао га у изузетно повољном сећању), Босфор, истанбулске квартове Перу и Терапију, говори о историји града (често упућујући на везе са Србијом) и, оно што је можда највредније, оставља записе о свакодневном животу и обичајима Истанбула тог времена.

Имајући у виду важност текста и аутора, ово ново издање Цариградских слика и прилика, приређено је уз бројне додатке: речник мање познатих речи, бројне историјске и филолошке коментаре, индекс топонима (уз додате називе на турском), ретке и документарне фотографије, хронологију града. Да бисмо дело приближили савременом читаоцу (а и путнику), у овом издању осавремењени су правопис и бројне транскрипције (с додатом листом свих измењених речи).