БРОЈИВО И НЕПОЈМЉИВО

Препредени средњовјековни теолози
постављајући замку
колико анђела на главу чиоде,
нису циљали на број.
Бројало се много раније
и огледало на углачаној површини
бесконачности.
Сасвим смишљено су наводили
поглед
изнад раширених крила,
изнад ореола,
изван сваког чуда.
Позвали да проговори
небески чиста радозналост:
Да ли анђели
склапају очи
бар на трен
под утиском
космичке пасторале?
Да ли увијек заузимају
театралну позу
када нама смртницима
саопштавају поруку?
Да ли им је дозвољено
да бирају
крој и боју своје одежде?
Да ли редовно вјежбају
ратничку вјештину
како да држе огњени мач
и носе оклоп
од непробојне свјетлости?
Када сједе у школским клупама,
и уче како и куда
да се склоне
и остану безбједни
када сиђу међу људе,
да ли они из посљедњег реда
гледају кроз прозор
куда лете херувими?
И кад након свега
у слободно вријеме
обуку кратке тунике
откривајући савршена стопала
на свјеже покошеној трави,
прескочите питање:
Колико анђела?
Сасвим јасно могу да се виде
два фудбалска тима
заједно са резервама на клупама.
Али само
за вријеме трајања
чисте игре
ко први начини прекршај
губи утакмицу,
по јединој тачки правила,
на јединој тачки додира.