Аутор: Бранислав Нушић
Страна: 298
► Остали детаљи

Што сам више упознавао живот, и што сам ближе упознавао људе, све сам се слађе смејао.“

Ретки су наши књижевници који су у форми аутобиографије писали о властитом животу, а само је највећи српски комедиограф у свом животопису третирао себе као јунака комедије.

Чињенице о рођењу, школским данима, женидби и уласку у свет одраслих постају грађа за урнебесне заплете, неочекиване обрте, комедију ситуације, испуњену раздраганим, добронамерним хумором. Странице посвећене школовању, по којима се Аутобиографија највише памти, обавезна су лектира за све генерације. Уживљавајући се у улогу детета, у својеврсном каталогу школских предмета, кроз виц, анегдоту и пародију, Нушић пружа сатиричну историју несклада између дечјег поимања света и крутости школе, која ученика не спрема за неминовни судар са стварним светом. У очуђеном доживљају такве стварности препознаваће се будуће генерације, све до наших дана.

А несвакидашња аутобиографија има и такав епилог. У интервјуу који воде новинар и покојни Бранислав Нушић, писац црнохуморно закључује, испоставиће се и не без разлога: „А када се буде чуло да сам умро, ви ћете видети, свет ми то неће веровати. Ја сам толико пута терао шалу са овим светом да ће, вероватно, и том приликом многи мислити да је то само нека нова шала.