Autor: Adolf GugenbilЌreig
Strana: 158
► Ostali detalji

Autor me je zamolio da čitaocima predstavim ovu knjigu. Za mene je to ugodan zadatak jer je ova knjiga prava radost. Ne samo zbog prividno jednostavnog stila, nego što tretira najintimniju i za ljude veoma tešku i opterećujuću temu. Začudo, duša uživa u tome uprkos svom opiranju. Ona želi da je se stalno najintimnije dotiče kako bi nam pomogla da doživimo našu jedinstvenost. Knjiga se uvek obraća pojedincima a osnovna predstavka Adolfa Gugenbila Kreiga (Adolf Guggenbühl Craig) je univerzalnost individuacije. Ovu ideju on shvata ozbiljno na religiozan način i sprovodi je sa krajnjom doslednošću: u seksualnosti sa normalnim abnormalnostima, u braku sa abnormalnim normalnostima. Preokreti ovakve vrste slede jedan drugoga kroz celu knjigu. Ekstremi su ekstremno prikazani, tj. jednostavno, jasno i direktno. Knjiga se bavi, bez kompromisa, velikim modernim sindromom braka, koji predstavlja, kako autor pokazuje, arhetipsku silu koja je osnovnija od sindroma vlastitih socijalnih i ličnih problema. On se bavi arhetipskom osnovom, a da ne previđa lične razlike. Arhetip braka se pokazuje svagda u svojoj pojedinačnoj pojavi.

„Fools, rush in, where angels fear to tread” - Budale jure tamo gde se anđeli ne usuđuju da uđu. Autor vas, dragi čitaoče, dovodi u oblast u koju se anđeli ne usuđuju da stupe; ne osećamo samo ludačko, već i đavolsko na delu. Autor je prozreo u svom delu jednu za drugom sve velike vrednosti - ljubav, privlačnost, konvencije venčanja, razvod, individuaciju, psihoterapiju i seksualnost. Diabolizam otkrivamo kako u blagom omalovažavanju, ozbiljnom ruglu, tako i u suptilnom razlikovanju dobrog i zdravog, rasplodnje i seksualnosti, moralno prihvaćene seksualnosti i seksualnih fantazija. Naše sasvim razumljivo prihvaćene etičke pozicije su razorene još više: autor se ne oslanja samo na judeo-hrišćansku tradiciju, u kojoj se kroz monoteizam odražava monogamija, već nam omogućuje i pristup zavodljivim slikama mitova i arhetipske pozadine individuacije s gledišta paganskih i politeističkih kultura. Zar to nije diabolizam?

„Dia-Bollem” znači stvari razbiti ili ih razdvojiti. Naše osećanje i mišljenje se menja kad čitamo Gugenbila. Drugim rečima: on piše psihoterapeutske knjige, a ne knjige o psihoterapiji. Moglo bi se reći da autor ima sposobnost propovednika koji će promeniti naše duševne osnove svojim vlastitim verovanjem, svojom retoričkom snagom nemilosrdno gura jednu ideju kroz sporedne puteve i stranputice, produbljujući i ponavljajući ih sve dok njihova neoboriva snaga ne uzdrma temelje naših verovanja i vrednosnih sistema.

Ali, dragi čitaoče, potrebna je hrabrost da pratimo autora. Makar je jednostavnog stila i zabavna kroz konkretna zapažanja, ovo je smela knjiga. A najviše zato jer se na području psihoterapije, „harribile dictu”[1], u jungovskoj školi takav način pisanja ne nalazi često. Preteško je ovako pisati. Mnogo je lakše uzeti jednu bajku ili neko književno delo pa napisati nekoliko elegantnih interpretacija, ili predstaviti jedan slučaj s fundiranim kliničkim komentarom, ili, pak, obraditi mitološke ili metafizičke uvide uz par prepisanih učenih fusnota. Sve je to mnogo lakše i deluje legitimnije nego li ući u dnevnu ili spavaću sobu bračnih parova i tamo pokazati kako deluje indiviudacija, ući u senku našeg socijalnog i erotskog života, našeg samozavaravanja u braku i razvodu, naših iluzija o individuaciji. Knjiga se čita sa ljutitom zbunjenošću, „agentit of imvit” kako DŽejms DŽojs (James Joyce) naziva ovu mešavinu radosti i ljutnje koja prati uvid u samog sebe. U knjizi se ne radi o braku i seksualnosti, već o meni. Ja tako mislim, osećam, verujem i tako se ponašam. Koliko je istinito, koliko sam lud. A ipak, koliko je beskrajno vredna i značajna borba koju živim.
DŽejms Hilman (James Hillman)

Autor je jedinstven među svojim kolegama. On piše o onome što nam je najbliže - muškarci i žene u njihovom mučnom intimnom životu, gde se nalaze raj i pakao i gde se dnevno susrećemo s našim kompleksima i individuacijom. To je ono što mi svi znamo, pa je svaka rečenica ispravna. Naša vlastita bračna i seksualna iskustva su merilo svake reči.

I na kraju treba kazati da je prava vrednost ove knjige njena psihološka podloga, a ne religiozni stav koji je oblikuje ili jednostavni način prikazivanja. Originalnost autorovih stavova koji se zasnivaju na mnogobrojnim jedinstvenim iskustvima iz psihijatrijske prakse su psihološki važna, nesvesno održava ličnost. p.p.
*
„Autoru je uspelo da otvori nove perspektive. Sasvim uz put Gugenbil je razvio novo shvatanje neuroza, tako da se knjiga odnosi na sve nas i na one koji ne pate da imaju pogrešnog partnera, ili pate što nisu venčani.“

(Badener Tagblatl)