Ninova nagrada za roman godine.

„Bezdno je evropski roman.“ Phoebus

„Bezdno predstavlja obnovu epistolarnog romana u srpskoj književnosti.“ Nikša Stipčević

„Tri toka romana – sve samih pastiša, knez Mihailovоg 'Dnevnika', 'Beležnice' Anastasa Jovanovića i 'Pisama' kneginje Julije – susreću se u istoj reči: BEZDNO.“ Jovan Ćirilov

Od ponovnog dolaska na srpski presto 1858, do rastanka sa kneginjom Julijom 1865, ovaj roman prati zbivanja u Srbiji i na srpskom dvoru, uglavnom kroz unutrašnja proživljavanja protagonista – kneza Mihaila Obrenovića, upravnika dvora i fotografa Anastasa Jovanovića i kneginje Julije Hunjadi. Oživljen jezik ondašnje epohe, upečatljivi portreti istorijskih ličnosti i lična drama kneza Mihaila, ispričana kroz prizmu svedočanstava troje savremenika, utvrđuju ovaj roman kao jedan od bitnih iskoraka u novijoj srpskoj književnosti, postavljajući istovremeno pred čitaoca pitanje: ko je, uistinu, bio knez Mihailo?

Ko je, uistinu, bio knez?
Pravog odgovora nema, Ni u prošlom, ni u sadašnjem vremenu.
U traganju za mogućim odgovorom, prizivamo u pomoć činjenice, stvarne i izmišljene, prozirnost stvari, u koju je verovao Nabokov, bezuzročno podudaranje pojava, koje je Jung nazvao sinhronicitetom a koje ćemo mi zvati čudom podudarnosti.
I polazimo, u neizvesnost i neprozirnost…