Уздарје ове лирско-медитативне, мисаоно-рефлексивне и, надасве, филозофске самоисповести, бица и пребива забележено као ехо свеукупног трена у светлопису затајених прозаида ванредног лирика, уз одблеске пресудности човекове вечите тежње за одразом властитог списатељског прегнућа, потом и јасним делањем у догледима отпеваног, слободном заточеног и затеченог стиха, најпре одгонетнутог псламичним исказима присних сажетака, тек примишљених, неретко одсудних и одсутних од свега сувишног, свој искуствени духовни искорак предаје нама на дар. И одиста, умешност при сагледају врлинских тајни живота у колевци је осамљених мисли без ослона о другог, па и наклоних у чедности раскошних доцветају и миомириса Душе.

Јелена Делибашић