Autobiografija Sigmund Frojd
Opis
Autobiografija Sigmund Frojd – autor Sigmund Frojd
Ovo najličnije delo Sigmunda Frojda stilski je verovatno jedan od njegovih najzanimljivijih tekstova. Pisana britkim, neposrednim i ličnim stilom, ova autobiografija zapravo je zgusnuti prikaz razvoja temeljnih Frojdovih psihoanalitičkih koncepata kroz ukazivanje i na otpore na koje su Frojdova otkrića nailazila još za njegovog života.
Specifičnost ove autobiografije je u tome što ona počinje „pisanjem o sebi“, no ubrzo se biografske fakture gube, nestaju u razmatranju autorskog dela. Frojdova Autobiografija tako je priča o jednom životu potpuno posvećenom nauci, o biografiji koja je neodvojiva od naučne bibliografije. Na stranicama ove knjige Frojd – čovek nije se otkrio do kraja tek kroz neke sporadične biografske detalje, već on odlučuje da najličnije i najneposrednije progovori tek kao Frojd – naučnik. – Sigmund Frojd
Odlomak iz knjige Autobiografija Sigmund Frojd
Neki od saradnika na izradi ove serije Autobiografija izrazili su u svojim uvodnim izlaganjima ozbiljne napomene u vezi sa neuobi čajenim teškoćama s kojima su se susreli u obavljanju zadatka kojeg su se poduhvatiti. Mislim da su u mom slučaju ove poteškoće bile još i veće zbog toga što sam već više puta objavio radove u kojima sam se pozabavio ovom tematikom, a iz prirode samog predmeta proizilazi da je u njima bilo više reči o mojoj ličnoj ulozi nego što je to uobičajeno ili što bi u nekom drugom slučaju bilo potrebno.
Prvi prikaz razvoja i sadržaja psihoanalize dao sam 1909. godine, u okviru pet predavanja koja sam održao na Univerzitetu Klark u Vorčestru u Masačusetsu, na koji sam bio pozvan povodom proslave dvadesetogodišnjice osnivanja ove institucije. Tek pre kratkog vremena popustio sam iskušenju da napišem članak sličnog sadržaja i to sam učinio za jedan američki zbornik, u kojem je bilo reči o počecima XX veka, budući da je u njemu odato priznanje značaju psihoanalize kojoj je posvećeno jedno posebno poglavlje. U periodu između ova dva spisa, objavljen je rad O istoriji psihoanalitičkog pokreta, koji sadrži sve ono bitno što bih imao da saop štim na ovom mestu.Pošto ne bih smeo da protivurečim sebi, niti bih želeo da se ponavljam od reči do reči, moraću da pokušam da pronađem neki nov odnos ravnoteže između subjektivnog i objektivnog prikaza i između biografskog i istorijskog interesa.
Rođen sam 6. maja 1856. godine, u Frajburgu u Moravskoj, jednom malom gradu u današnjoj Čehoslovačkoj. Moji roditelji su bili Jevreji i ja sam bio i ostao Jevrejin. Što se očeve porodice tiče, oni su, koliko mi je poznato, dugo živeli na Rajni (u Kelnu), a onda su zbog proganjanja Jevreja u XIV ili XV veku pobegli na Istok i posle, tokom XIX veka, počeli da se vraćaju iz Litvanije, preko Galicije, u nemačku Austriju.
Kad sam imao četiri godine, obreo sam se u Beču, gde sam se i školovao. U gimnaziji sam bio sedam godina najbolji đak; imao sam povlašćen položaj i jedva da su me ikad i propitivali na času. Iako smo živeli u veoma skromnim uslovima, moj otac je insistirao na tome da svoj budući životni poziv izaberem isključivo na osnovu svojih sklonosti. Ni tada, a ni kasnije nisam osećao neku posebnu naklonost prema lekarskom pozivu. Naprotiv, pokretala me je neka vrsta žeđi za znanjem, koja je, međutim, više bila usmerena na odnose između ljudi nego na pojave iz prirode, a tada još nisam bio shvatio vrednost posmatranja kao glavnog sredstva za zadovoljavanje te žeđi za znanjem. Moja duboka zaokupljenost biblijskim pričama (koja me je bila obuzela gotovo odmah kad sam savladao veštinu čitanja), izvršila je, kako ću to tek kasnije shvatiti, trajan efekat na pravac mojih interesovanja. Pod snažnim uticajem jednog svog prijatelja koji je bio nešto stariji od mene i koji je kasnije postao poznati političar, poželeo sam da kao on studiram pravo i da se angažujem u društvenim aktivnostima. Ali, istovremeno, snažno me je privuklo tada toliko aktuelno Darvinovo učenje jer je obećavalo postizanje velikog napretka u shvatanju sveta i sećam se da sam, neposredno pre završetka gimnazije, odlučio da se upišem na medicinu pošto sam na jednom popularnom predavanju slušao profesora Karla Brula kako čita lepi Geteov esej Priroda…
U izdanju izdavačkog preduzeća Neven ćete pronaći i sledeća dela Sigmunda Frojda
Iz kulture i umetnosti
Nova predavanja za Uvod u psihoanalizu
O seksualnoj teoriji
Psihopatologija svakodnevnog života
Totem i tabu
Tumačenje snova 1
Tumačenje snova 2 O snu
Tumačenje snova 1-2
Uvod u psihoanalizu
Komplet knjiga Sigmund Frojd Odabrana dela 1-9
Autobiografija Sigmund Frojd – autor Sigmund Frojd
Ovo najličnije delo Sigmunda Frojda stilski je verovatno jedan od njegovih najzanimljivijih tekstova. Pisana britkim, neposrednim i ličnim stilom, ova autobiografija zapravo je zgusnuti prikaz razvoja temeljnih Frojdovih psihoanalitičkih koncepata kroz ukazivanje i na otpore na koje su Frojdova otkrića nailazila još za njegovog života.
Specifičnost ove autobiografije je u tome što ona počinje „pisanjem o sebi“, no ubrzo se biografske fakture gube, nestaju u razmatranju autorskog dela. Frojdova Autobiografija tako je priča o jednom životu potpuno posvećenom nauci, o biografiji koja je neodvojiva od naučne bibliografije. Na stranicama ove knjige Frojd – čovek nije se otkrio do kraja tek kroz neke sporadične biografske detalje, već on odlučuje da najličnije i najneposrednije progovori tek kao Frojd – naučnik. – Sigmund Frojd
Odlomak iz knjige Autobiografija Sigmund Frojd
Neki od saradnika na izradi ove serije Autobiografija izrazili su u svojim uvodnim izlaganjima ozbiljne napomene u vezi sa neuobi čajenim teškoćama s kojima su se susreli u obavljanju zadatka kojeg su se poduhvatiti. Mislim da su u mom slučaju ove poteškoće bile još i veće zbog toga što sam već više puta objavio radove u kojima sam se pozabavio ovom tematikom, a iz prirode samog predmeta proizilazi da je u njima bilo više reči o mojoj ličnoj ulozi nego što je to uobičajeno ili što bi u nekom drugom slučaju bilo potrebno.
Prvi prikaz razvoja i sadržaja psihoanalize dao sam 1909. godine, u okviru pet predavanja koja sam održao na Univerzitetu Klark u Vorčestru u Masačusetsu, na koji sam bio pozvan povodom proslave dvadesetogodišnjice osnivanja ove institucije. Tek pre kratkog vremena popustio sam iskušenju da napišem članak sličnog sadržaja i to sam učinio za jedan američki zbornik, u kojem je bilo reči o počecima XX veka, budući da je u njemu odato priznanje značaju psihoanalize kojoj je posvećeno jedno posebno poglavlje. U periodu između ova dva spisa, objavljen je rad O istoriji psihoanalitičkog pokreta, koji sadrži sve ono bitno što bih imao da saop štim na ovom mestu.Pošto ne bih smeo da protivurečim sebi, niti bih želeo da se ponavljam od reči do reči, moraću da pokušam da pronađem neki nov odnos ravnoteže između subjektivnog i objektivnog prikaza i između biografskog i istorijskog interesa.
Rođen sam 6. maja 1856. godine, u Frajburgu u Moravskoj, jednom malom gradu u današnjoj Čehoslovačkoj. Moji roditelji su bili Jevreji i ja sam bio i ostao Jevrejin. Što se očeve porodice tiče, oni su, koliko mi je poznato, dugo živeli na Rajni (u Kelnu), a onda su zbog proganjanja Jevreja u XIV ili XV veku pobegli na Istok i posle, tokom XIX veka, počeli da se vraćaju iz Litvanije, preko Galicije, u nemačku Austriju.
Kad sam imao četiri godine, obreo sam se u Beču, gde sam se i školovao. U gimnaziji sam bio sedam godina najbolji đak; imao sam povlašćen položaj i jedva da su me ikad i propitivali na času. Iako smo živeli u veoma skromnim uslovima, moj otac je insistirao na tome da svoj budući životni poziv izaberem isključivo na osnovu svojih sklonosti. Ni tada, a ni kasnije nisam osećao neku posebnu naklonost prema lekarskom pozivu. Naprotiv, pokretala me je neka vrsta žeđi za znanjem, koja je, međutim, više bila usmerena na odnose između ljudi nego na pojave iz prirode, a tada još nisam bio shvatio vrednost posmatranja kao glavnog sredstva za zadovoljavanje te žeđi za znanjem. Moja duboka zaokupljenost biblijskim pričama (koja me je bila obuzela gotovo odmah kad sam savladao veštinu čitanja), izvršila je, kako ću to tek kasnije shvatiti, trajan efekat na pravac mojih interesovanja. Pod snažnim uticajem jednog svog prijatelja koji je bio nešto stariji od mene i koji je kasnije postao poznati političar, poželeo sam da kao on studiram pravo i da se angažujem u društvenim aktivnostima. Ali, istovremeno, snažno me je privuklo tada toliko aktuelno Darvinovo učenje jer je obećavalo postizanje velikog napretka u shvatanju sveta i sećam se da sam, neposredno pre završetka gimnazije, odlučio da se upišem na medicinu pošto sam na jednom popularnom predavanju slušao profesora Karla Brula kako čita lepi Geteov esej Priroda…
U izdanju izdavačkog preduzeća Neven ćete pronaći i sledeća dela Sigmunda Frojda
Iz kulture i umetnosti
Nova predavanja za Uvod u psihoanalizu
O seksualnoj teoriji
Psihopatologija svakodnevnog života
Totem i tabu
Tumačenje snova 1
Tumačenje snova 2 O snu
Tumačenje snova 1-2
Uvod u psihoanalizu
Komplet knjiga Sigmund Frojd Odabrana dela 1-9
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Autobiografija Sigmund Frojd
Izdavač: Neven
Strana: 80 (cb)
Povez: tvrdi
Pismo: latinica
Format: 140 x 200 cm
ISBN:
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (