MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Knjige▹Filozofija1. Antička, do 529. god.PravoslavljeБогословљеPravoslavljeХришћанство
    Аристотел на истоку и западу: Метафизика и подељеност хришћанства
    Аутор: Дејвид Бредшоу
    Страна: 449
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A
    Књига настоји да, као важну и кључну алтернативу, пружи увид у мисао грчких Отаца. Усмеравајући пажњу на средишње питање Божије природе и односа између Божијег бића и деловања, аутор прати историјски траг појма "енергија" и других, за њега везаних појмова, од њиховог зачетка код Аристотела, преко неоплатониста многобожаца, до мислилаца попут Августина, Боетија и Аквинског на Западу и Дионисија Ареопагита, Максима Исповедника и Григорија Паламе на Истоку.

    Дејвид Бредшоу, аутор књиге која је пред нама, ванредни је професор на одељењу философије Кентаки универзитета. Објавио је низ радова у престижним међународним часописима.

    Књига Дејвида Бредшоуа је високо референтна студија на коју се с правом позивају многи еминентни стручњаци. То није случајно, пошто студија која је пред нама представља драгоцену историјску, појмовну и проблематску реконструкцију развоја кључних Аристотелових идеја од времена антике до Томе Аквинског и Св. Григорија Паламе.

    Тешко је преценити значај Аристотелове мисли за развој античке и хришћанске философије.Било да су његови увиди прихватани, модификовани или негирани, неоспоран је његов утицај, како на плану успостављања и развоја философске и теолошке терминологије, тако и на плану широких концепата метафизике и етике.

    Пошто да би и сасвим површно праћење развоја Аристотелових идеја у тако дугом периоду захтевало писање читавог низа студија, аутор се определио да црвена нит његовог истраживања буде везана за појам енергије. Како сам аутор примећује, ради се о грчком изразу који се преводи на различите начине – као „деловање“, „оствареност“, „делотворност“ или „енергија“, у зависности од аутора и контекста.

    Сам аутор истиче да му је намера била да, супротно тенденцијама које одавно преовлађују у западним научним круговима, пажњу посвети и Оцима Истока, чију мисао сматра важном алтернативом западним концепцијама односа Божије природе и Божијег бића и деловања. Аутор преиспитује древну и широко прихваћену тврдњу да је склад између Атине и Јерусалима – односно философије и теологије – немогућ. Овакво схватање се темељи на бродолому који се догодио превасходно у западном средњевековном дискурсу, и представља искључиво западни феномен. Поставља се питање да ли су таквом развоју допринели аутентични разлози или је реч о некој врсти неспоразума и заблуде која може и треба да буде превладана? Ова питања се преиспитују у контексту раздвајања света на јелински Исток и латински Запад, а Бредшоу одговор тражи у креативном приступу Источних Отаца философији, где исход није био не приближан ономе што се догодило на Западу.

    Анализирајући преко појма енергија развој аристотеловске мисли у делима коментатора Нуменија и Александра Афродизијског, преко Филона, неоплатонске рецепције, све до ареопагитског корпуса, Св. Максима Исповедника и на концу Св. Григорија Паламе и Томе Аквинског, аутор пружа целосни и синтетички преглед аристотеловских утицаја у току веома дугог временског периода.

    Иако потанко анализира предање Истока, наглашава да „чак и говор о философским аспектима ове традиције носи ризик опасног извитоперења. На истоку никада није постојала подела између философије и теологије или теологије и мистике, као што је то случај на Западу, делимично због тога што таква подела претпоставља концепт природног разума, који је плод западне традиције“.

    У закључку студије, Бредшоу наглашава да је боље разумевање источних Отаца на Западу почело тек у скорије време, пионирским радовима Жана Данијелуа, Балтазара, Лоског и Мајендорфа, на које се и он ослања. Кључно питање разилажења Истока и Запада представља концепт „синергије“ који је за Исток „најузвишенији облик општења са божанским и не представља умни чин, већ учествовање у животу и деловању“. С друге стране, овај појам на Западу имао је веома мали значај. Већина дела у којима је присутан нису ни преведена на латински, а сам латински језик није имао одговарајући термин којим би овај појам означио. Уместо тога, на Западу су широко прихваћене Августинове тезе о Божијој једноставности, познатљивости по суштини, да је богопознање могуће само кроз створене посреднике или умним сагледавањем. Овакво поимање је на Западу створило утисак одељености Бога и творевине, што је водило рађању идеје о одређеној самодовољности створених бића, што је имало далекосежне негативне последице и на философском и на теолошком и на плану црквених пракси, што може бити превазиђено једино креативним сусретом хришћанске мисли Истока и Запада.

    На послетку ваља похвалити труд преводиоца Ирине Радосављевић, која је успешно изашла на крај са овим терминолошки и значењски захтевним радом. Такође, треба поменути и да је књига опремљена библиографијом и индексом кључних појмова.

    С. Петровић

    Извор: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1096/tekst/svet-knjige/


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Аристотел на истоку и западу: Метафизика и подељеност хришћанства
    Издавач: Мартириа - Епархијa горњокарловачкa
    Страна: 449 (cb)
    Povez: meki
    Писмо: ћирилица
    Формат: 21 cm
    Година издања: 2012
    ИСБН: 978-86-87909-12-0
    Naslov originala: Aristotle East and West / David Bradshaw
    Naručite
    Cena: 1.130 RSD
    Cena za inostranstvo:
    11,00 EUR
    Kom.:
    ili
    Naručite telefonom:
    Nije radno vreme
    nismo dostupni na telefonu.





    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Poruku poslaoPoruka

    Vaše pitanje
    ili odgovor

    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024