Аутор: Александар Радашкјевич
Страна: 235
► Остали детаљи

АЛЕКСАНДАР ПАВЛОВИЧ РАДАШКЈЕВИЧ, песник, есејист, преводилац, рођен 30. априла 1950. у Оренбугру, у официрској породици. Одрастао у граду Уфа. Седамдесетих година живео и радио у тадашњем Лењинграду. У СССР-у није објављиван, своје прве песничке радове поверавао професорки књижевности и преводиоцу Н. Ј. Риковој. Емигрирао у САД 1978. године. Радио у библиотеци Јелшког универзитета (Њу-Хејвен), сарађујући са естонским песником и историчаром уметности Алексисом Ранитом. Године 1983. прелази у Париз, где ради у најстаријем руском недељнику „Руска мисао“. Почев од краја 70-их година, његове песме, рецензије, чланци и преводи нашироко су објављивани у емигрантској периодици, а од 1989, када је Михаил Дудин објавио избор његових песама у часопису „Звезда“, и у отаџбини.
Живи у Паризу.
Песничке књиге: Гоблен (Њујорк, 1986), Оно доба (Санкт-Петербург, 1997), Последњи снег (Санкт-Петербург–Париз, 2003), Ветар созерцања (Санкт-Петербург, 2008), Земаљски празници (Москва, 2013). Књига поетске прозе: Лисац, или Инферно (Санкт-Петербург, 2009). Књиге које је превео с енглеског: Џејмс Хабел Љубавна писма Земљи (1983), Џејмс Болдуин Ђованијева соба (2006).
Острво-сајт Александра Радашкјевича: www.радасхкевицх.инфо