Аутор: Рабош Ракијавели
Страна: 69
► Остали детаљи

Извод из рецензије: 

Ко није чуо за Рабоша Ракијавелија, питаће се - какво је то име?! Већина ће схватити да је реч о псеудониму, па ће почети да одгонета значење. Аха, рећи ће , то је онај што у РАБОШ удара рецке, тј. записује што РАКИЈА ВЕЛИ. Морам одмах рећи да су такви читаоци на погрешном трагу: нису ово мисли из пијане главе. Штавише, Рабош се готово уопште не бави проблемом алкохолизма, иако не избегава тзв. опште теме, (лажистина, глупост, лоповлук, секс, алкохол). Један од ретких афоризама те врсте је: «Од пијане главе страда вино». Рабош Ракијавели заправо сасвим трезвено, (уз примену хумористичких средстава), размишља о озбиљним аспектима живота и смрти. Он , рецимо, мисли: «У животу је важно учествовати». И потом: «Своју смрт нико није доживео». У томе мисаоном кругу, ваља размотрити и ове сатиричне закључке: «Људи су прихватили Дарвинову теорију, зато што им је лакше да се врате на дрво, него у рај». «Повратак природи не мора да буде повратак на дрво». «Ко брзо мисли, пре и до глупости стигне». Савремени водитељи народа у бољи им живот, на крилима демократије,у свакодневним сеансама и ритуалима, нуде обиље повода за сатирично промишљање, а томе изазову не одолева ни такав мислилац какав је Ракијавели. Његове опсервације надилазе приземну политику и њеним носитељима, (и носитељкама), прикачују репове спрдње.

Анђелко Ердељанин