Дело након чијег читања ћете још чвршће веровати у своје снове
Као и у роману
Госпођица Папијон, белгијска књижевница Алија Кардин подробно је истражила тему коју ће обрадити у свом делу. И овог пута, болничко окружење и посвећени рад болничарки дати су веродостојно, а тема је дубоко хумана и приказана на поетичан начин.
Насловни јунак, Арчи, због мајчиног порока рођен је као овисник. Та чињеница обележиће читав његов живот. Он најпре доспева у хранитељске породице, којима не успева да се прилагоди, те завршава у социјалној установи за незбринуту децу. Незадовољан стварношћу, Арчи утеху налази у речима, постаје песник и писац у жељи да изрази своју патњу кроз писане речи. Чини се да је то једино што је шеснаестогодишњи младић способан да учини како би се одупро сивилу свакодневице, строго одређеном, готово војничком начину живота у дому и осећају усамљености, јер га – са изузетком Жана, његовог васпитача и Мадлене, болничарке која је присутна у његовом животу од самог рођења – нико не разуме. Роман говори о Арчијевим напорима да проживи своје снове пре но да сања о своме животу.
Ауторка свој роман посвећује песницима, свима онима који то јесу или ће то постати; свим ентузијастима који се не мире са стварношћу и чине све да је промене; људима који дословно корачају кроз нестварно лепе пределе Бретање, али и онима који храбро корачају кроз живот, спремни да га мењају према својим потребама.