Strana: 241
► Ostali detalji

Од Мораче до Трона цетињског

„Какогод, многотрпељиви лик светопочившег Митрополита био парадоксалан и тешко појмљив, није мање стваран и дјелотворан ни његов људски и витешки, црногорски и српски лик борца и мученика, страдалника и побједоносца. Трећи миленијум већ живимо једном ногом у Старом, а другом у Новом Христовом Завјету.

Манојло II цар Византијски, 26 дана је полемисао са ректором тада највећег Исламског универзитета, да би овај исламски теолог закључио како је Христов Закон бољи од Мојсијевог, као и од Мухамедовог, с тим што га је немогуће у пракси спровести у дјело. На шта му цар Манојло мудро одговара да што је немогуће људима, могуће је Богу и његовим светим сљедбеницима. Апостоли Петар и Павле, Симеон Немања и Сава Свесрпски, Василије Острошки и Петар Цетињски, Николај Охридски и Јустин Ћелијски, све узори, претходници и учитељи њиховог сљедбеника и нашег светоносца Амфилохија. Они су узрасли у висину раста Христовога, на радост и понос рода њиховога. Покољења која дјела суде и што је чије дају свима, стога ће их славити кроз вјекове, док их Преблаги Господ радошћу прославља својим пре свијетлим чудесним ликом на радост и добробит свих људи добре воље и Свете Вјере Христове староставне.

Остаје његов светопочивши апостолски и Ловћенски аманет, који није мање обавезујући од Косовског завјета, обнова Његошеве капеле на Ловћену – ако га не испунимо и не остваримо као највећу и најсветију обавезу, ништа нам се посрећити неће – ово не смијемо заборавити, ни с ума сметнути све док ову највећу жељу нашег Ђеда и светопочившег Митрополита не остваримо, Божјом вољом и његовом молитвом.“

Париз, на Светог Саву 2021.

Бошко И. Бојовић