Аутор: Др Бојана Драшковић
Страна: 149
► Остали детаљи

Садржај
1. Сажетак
2. Abstract
3. Увод

4. Реализација пројеката изградње путем законске и подзаконске регулативе у грађевинарству РС
4.1. Грађевинарство као просперитетна привредна грана
4.2. Инвестиционо-грађевинсвси пројекти са аспекта инвеститора
4.3. Законска и подзаконска регулатива у грађевинарству Републике Србије
4.4. Уговор о грађењу као правни институт Закона о облигационим односима
4.5. Међународни извори права у грађевинарству

5. Federation internationale des ingenieurs conseils - FIDIC
5.1. FIDIC Општи услови уговарања за грађевинске радове
5.2. Права и обавезе наручиоца радова (инвеститора) у Општим условима уговарања за грађевинске и остале техничке радове по пројекту наручиоца (Црвени FIDIC)
5.3. Сличности и разлике позитивно-правних прописа РС из области грађевинарства и FIDIC Општих услова уговарања за грађевинске радове по пројекту инвеститора

6. Значај уговора у облигационим односима
6.1. Уговор као правни акт
6.1.1. Сагласност воља уговорних страна
6.1.2. Принцип слободе уговарања и њено ограничена
6.2. Уговор о грађењу као класичан пример уговора коме предходе све фазе и поступци уговарања
6.3. Процес преговарања код уговорних страна
6.3.1. Недостаци сагласности - мане воље
6.3.2. Pactum de contrahendo
6.3.3. Сагласност о објективно и субјективно битним елементима уговора
6.3.4. Комплементарне радње — понуда и прихватање понуде
6.4. Кауза (Causa)
6.5. Форма
6.5.1. Испуњење форме код уговора о грађењу
6.6. Тумачење
6.7. Дејство уговора међу уговорницама
6.8. Уговорна обавеза дефинисана кроз предмет уговарања
6.9. Престанак уговора као посебног и најзначајнијег . извора облигације

7. Реализација пословних уговора уз дефинисање претходне стратегије у савременим условима пословања
7.1. Извршење пословних уговора и њихово дејство
7.2. Дефинисање прејудицијалне уговорне стратегије при реализацији пројеката изградње са аспекта инвеститора

8. Права и обавезе инвеститора и уговарање објективно и субјективно битних елемената уговора о грађењу
8.1. Инвеститор као уговорна страна при реализации пројеката изградње
8.2. КШгаћање уговорене цене као обавеза инвеститора и цена као објективно битан елемент уговора о грађењу
8.3. Рок као објективно битан елемент уговора о грађењу
8.4. Надзорни орган као законска обавеза инвеститора

9. Прибављање техничке и пропратне документације као законска обавеза инвеститора
9.1. Планска документа
9.2. Прибављање техничке документације која представља саставни део уговора о грађењу
9.3. Обједињена електронска процедура
9.4. Пројекат за грађевинску дозволу и грађевинска дозвола
9.5. Утврђивање подобности објекта за употребу и употребна дозвола

10. Права и обавезе извођача радова при реализацији пројекта изградње
10.1. Извођење радова на инвестиционо-грађевинском пројекту као основна обавеза извођача
10.2. Сигурност и обезбеђење лица на пројекту изградње
10.3. Хитни, непредвиђени, накнадни и нужни радови у грађевинарству
10.4. Обустављање и завршетак радова
10.5. Уступање извођења радова - подизвођење
10.6. Одговорност пројектанта и извођача радова како према инвеститору тако и према правним следбеницима

11. Класификација уговора о грађењу уз могуће моделитете и његови саставни делови
11.1. Врсте уговора о грађењу према садржини посла и задатку који има извођач радова
11.2. Начин одређивања цене, као нужан фактор одређивања врсте уговора о грађењу
11.3. Сепаратни уговори из области грађевинарства

12. Решавање спорних ситуација између инвеститора и извођача радова током пројекта изградње
12.1. Доцња и премија као правни института код уговора о грађењу
12.2. Vis maior у грађевинарству

13. Закључак
14. Напомене
15. Литература
16. Индекс појмова
17. Summary
18. Прилози


Сажетак
У овом раду анализира се значај грађевинарства као просперитетне привредне гране која из разлога своје сложености и комплексности изискује детаљну законску и подзаконску регулативу, која ће будућим учесницима пројеката изградње омогућити извршење уговорне престације на најбољи могући начин.

Из тог разлога ауторка ове монографије се одлучила да из визуре инвеститора као једне од уговорница образложи пут реализације инвестиционо-грађевинских пројеката посредством уговора о грађењу као темеља грађевинске легислативе, са циљем сврсисходног представљања најважнијег извора облигационог права у домену грађевинарства. Уговарање права и обавеза уговорних страна објашњава се кроз правноваљан след, односно кроз све фазе уговарања уз претходно дефинисање жељене уговорне стратеги]е. Акцентује ее да одређивање правног односа и положаја инвеститора и извођача радова у уговору о грађењу представља сложен процес, који кроз приближавање гледиште будућих уговарачких страна доводи до остварења жељеног циља.

У овој монографији се истиче да сложеност предмета уговора о грађењу повлачи за собом и сложеност правних односа њених учесника и образла-же се да инвеститор, било да је физичко или правно лице, поред обавезе прибављања целокупне техничке и пропратне документације има и низ правно-административних обавеза које нужно мора да испуни.

Назначава се да узајамност користи уговорница код теретних уговора као што је уговор о грађењу представља њен основни елемент. Каузалност је посебно истакнута и подразумева двострану правну обавезност, док је еквивалентност престација код овог теретног уговора посебно изражена. Ауторка напомиње да, када уговор као правни акт заживи, обавезна снага међу уговорницама која из њега произилази делује на њих као закон. У овом раду се истиче да инвеститор, као уговорна страна код уговора о грађењу, уступа извођачу радова извођење одређених грађевинских радова на предметном објекту, уз обавезу плюгава утоворене цене. Имајући у виду комплексност пројекта изградње који има за последицу сложеност правних односа његових учесника, закључује се да се уговарачима намеће велики број међусобних права и обавеза. Ауторка у овом раду констатује да специфичност уговора о грађењу искључиво проистиче из чињенице да је извођење радова несумњиво дуг временски процес.

Напомиње се да се поред инвеститора, као уговорне стране, наручиоцем посла може сматрати и извођач радова који у име и за рачун инвеститора прибавља целокупну пројектно-техничку и пропратну документацију неопходну за реализацију пројекта изградње. Ауторка истиче да је поред прибављања техничке и пропратне документације инвеститорова законска обавеза и постављање градилишне табле, пријава почетка радова, увођење извођача у посао као и именовање надзорног органа. Плаћање уговорене цене као његове основне уговорне обавезе детаљно је обрађено у овој монографији.

Образлаже се да се велике инвестиције, које представљају будућност грађевинске легислативе у Србији, несумњиво одликују потребом за формирањем оптималног модела уговора о грађењу, који ће уговорне стране довести у равноправан положај и тиме извршити правилну прерасподелу ризика које свака од уговорних страна може да поднесе. Наведено се истиче у цшьу правоваљане реализације уговореног посла. У овом раду се наводи да FIDIC Општи услови уговарања за грађевинске радове, кроз сачињавање Посебних услова, помирују разлике између законске регулативе Републике Србије и наведених Општих услова, и тиме омогућавају реализацију великих инвестиционих пројеката у домену „чистих уговорних односа“.

У овој монографии је установљено да је инвеститор, као наручилац радова, дужан да испуни одређене легислативне обавезе као и да буде у корак са извођачевим правима и обавезама у циљу успепше реализације уговореног посла. Како ауторка наводи, пред инвеститором је важан задатак да у прејудицијалној уговорној стратегији дефинише своје уговорне обавезе и по њима се влада у оквирима уговора о грађењу. Указује се да кроз узајамност чинидби, изражену каузалност, формалност и комутативност уговор о грађењу представља специфичан правни акт који потпада под изузетно сложене уговоре у савременим условима пословања.

Ова монографија указује да се правоваљани избор уговорне стратегије са једне стране и свеобухватност уговора о грађењу са друге нужно алликују на исход инвестиционо-грађевинских пројеката за све његове учеснике. Њихова успешна реализација, са што мање спорних ситуација, умногоме ће зависши од јасно дефинисаних битних елемената предметног уговора путем пројектних задатака и циљева, које инвеститор нужно мора да дефинише.