МИКРО КЊИГА
    од 1984. год.
    ✚ Православни подсетник
    ♥ Подсетник
    Билтен
    Форум
    Контакти и питања

    Prikaži 6 puta
    veću sliku


    Жена и спасење света
    Dodaj u podsetnik - Wish List
    Садржај
    Увод, 5

    ХРИШЋАНСКА АНТРОПОЛОГИЈА
    Уводни део, 27
    Састав човека, 36
    Образ Божији и подобије Божије, 54
    Почетак и крај ствари, 65
    Аскеза, мистичко искуство и виђење Бога у светлости, 78
    Царско свештенство, 101
    Црква у свету и есхатологија, 113

    БИБЛИЈСКА ЕВА И ЖЕНА У ИСТОРИЈИ
    Увод, 137
    Матријархат, 152
    Патријархат, 166
    Истина и лаж феминизма, 178

    АРХЕТИПОВИ СПАСЕЊА
    „Свјат, Свјат, Свјат“, 191
    Архетнповн спасења, 199
    Архетип женског начала - Пресвета Богородица, 214
    Архетип мушког начела - Св. Јован Крститељ, 231
    Харизме (благодатни дарови) мушкарца и жене, 255
    Mysterium Crucis, 277
    ПАВЛЕ Н. ЕВДОКИМОВ - КРАТКИ ЖИВОТОПИС, 283


    Увод
    У богослужбеним текстовима се говори о Анђелима који се диве пред лицем великих догађаја нашег спасења. И човек може да проживљава "философско чуђење"', које је почетак мудрољубља по Платону, да би постепено проницао у тајне краја. Овде, међутим, уопште неће бити речи о потпуном решењу судбине жене. Aко тајна експлицитно открива своју дубину, то значи да она и није била права тара, Али, при правилном, литургијском приступу, свака тајна просвећује: светлост коју она излива омогућује да се прочита књига људског битовања. Не осветљује знање тајну, већ тајна осветљује знање ми сазнајемо само захваљујући стварима које никада нећемо знати. "Тешко радозналости која лукаво и кришом погледа на тајне Божије" каже Св. Григорије Богослов.

    Распад исконског јединства Истинитог, Доброг и Лепог у савременом свету објашњава због чега су гносеологија, етика и естетика доспеле у ћорсокак. Оне су постале независне једна од друге, створиле су праве аутархије, и њихове сопствене сфере су постале, свака понаособ, непрозирне за друге дисциплине. Реинтегрисани у складу са религијским принципом и хијерархијом вредности, ови одвојени делови, ова распарчана виђења света се друкчије расподељују и тако, ништа не губећи од своје суштине, стичу усмерење; релативни у својој суштини, они налазе оно према чему се односе: Апсолут. До тада су били "избезумљени", " испражњени" дезоријентисани", а сад су усмерени према свом Извору (Божанственом, у литургијском смислу).

    Али, не смемо заборавити, како је говорио Кјеркегор, да иако је лако саградити систем мисли, сасвим је немогуће одредити систем за битовање, јер живот увек крије у себи ирационални остатак. Само интеграција у црквени живот спаја живот и мишљење у живо Богопознање (живи теогнозис), јер то живо Богопознање није само последица разума, рационалног суђења које бескрајно дели и уопштава, већ је Откривење живе пуноте која се јавља у светлости своје самоочигледности и рекапитулира (обједињава у себи) у највишој сиитези (в. Еф. 1, 10) све идеје и бића све до јединства своје сопствене суштине. Религијски принцип је фактор интеграције, јер је истовремено над светом и унутар њега, он је "теандрички", то јест богочовечански принцип. Трансцендентност Апсолута прелази у иманентност оваплоћеног Бога, дејство "споља" постаје дејство "изнутри". То је Христос, Премудрост Божија, која добија људске димензије и прелази у људе: "Ми имамо ум Христов" каже Св. ап. Павле (1. Кор. 2,16) и "духовен, пак, све испитује" (1. Кор. 2,15). Изражавајући управо ту мисао о људском расуђивању интегрисаном у Божанску истину, Св. Григорије Богослов је назвао Св. Атанасија Великог "оком васељене", јер је захваљујући његовом термину једноеуштности свет угледао тројичну Истину. Овде се не ради о концептуалној интеграции, већ активној, егзистенцијалној. Христос је једносуштан Оцу по Свом Божанству и једносуштан људима по Свом човештву: Он се налази и ван света и унутар њега. И управо због тога што смо једносуштни човештву Христа, ми учествујемо "у Христу" у општењу са Богом све до момента кад се то општење сасвим не испуни "да буде Бог све у свем" (1. Кор. 15,28),

    Према канонима сабора, Символ вере не подлеже променама, јер садржи у себи све елементе Божанске истине дате у Открнвењу; он је њихов символ, и елементи људске природе треба да гледају на себе "оком" Символа вере и да нађу своје сопетвено онтолошко место међу тим истинами. Например, јединосушиост оповргава мртвачку непомичност закона једнакости: је А, А је само А и остаће А вечно.


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Жена и спасење света
    Издавач: Светигора
    Страна: 288 (cb)
    Повез: меки
    Писмо: ћирилица
    Формат: 21 cm
    Година издања: 2001
    ИСБН:
    RASPRODATO





    Kupljeno uz ovu knjigu

    Metafizika tela
    750 din.

    O devstvenosti i braku
    580 din.

    Za jednu etiku rađanja: Elementi patrističke antropologije
    500 din.

    Identitet, religioznost, seksualnost: problem identiteta religioznih LGBT osoba u Srbiji
    1400 din.

    Pravoslavna estetika tela i tajna polnosti
    550 din.

    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    IDI NA VRH STRANE
    Ⓒ 1984-2019 Mikro knjiga