МИКРО КЊИГА
    од 1984. год.
    ✚ Православни подсетник
    ♥ Подсетник
    Билтен
    Форум
    Контакти и питања

    Prikaži 7 puta
    veću sliku


    Свети Теофилакт Охридски: Тумачење Jеванђеља по Луки; Тумачење Јеванђеља по Јовану
    Dodaj u podsetnik - Wish List
    Предговор

    Није нам поуздано познато каквог је порекла био свети апостол и јеванђелиста Лука.

    Рођен је у Антиохији и због тога се усталило мишљење да је св. Лука према свом пореклу био паганин који је примио јудаизам.

    Претпоставља се да је по занимању био лекар, а црквено предање додаје томе да је био и живописац.

    Свети Лука припада Седамдесеторици Христових ученика. Древно предање сведочи да се њему и Клеопи јавио васкрсли Господ (Лк. 24; 1333). Из књиге Дела апостолских јасно се види да је, почев од другог путовања св. апостола Павла, Лука постао његов стални сатрудник и готово нераздвојни сапутник, не напустивши га чак ни када је ап. Павле био у оковима.

    Постоје сведочења да је, после смрти апостола Павла, св. Лука проповедао и да је умро мученичком смрћу у Ахаји.

    Лука је своје Јеванђеље написао на молбу неког истакнутог човека, „племенитог Теофила“ који је живео у Антиохији, због којега је касније написао и књигу Дела апостолских. Према мишљењу низа истраживача, Јеванђеље је написано у Риму, и сасвим је извесно да је то могло бити најкасније 62. године нове ере. Свети Лука користио се не само казивањима очевидаца, него и неким писаним сведочанствима о Господњем животу и учењу, која су тада већ постојала. Према његовим сопственим речима, ова казивања и писана сведочанства била су подвргнута најбрижљивијем истраживању, због чега се његово Јеванђеље одликује изузетном тачношћу и у одређењу времена и места догађаја, и у строгој хронолошкој доследности.

    Од древних времена сачувала се тврдња да је Лукино Јеванђеље одобрио свети апостол Павле.


    ПРВА ГЛАВА

    14. Будући да су многи покушапи изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевици и слуге Речи [Логоса], намислих ија, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних речи којима си научен.

    Ко су били они, који су покушали? Лажни апостоли, јер су управо многи састављали јеванђеља какво је, на пример, Јеванђеље од Египћана или оно „од Дванаесторице“. Они су само покушали, али нису и окончали. Будући да су их започели без благодати Божије, нису их завршили. Према томе, Лука је добро рекао: „многи су покушали“. Уистину су малобројни, а такви су Матеј и Марко, који су не само покушали, него и окончали, јер су имали Светога Духа који све извршава. О догађајима који су се догодили, каже, јер оно што се односи на Христа није само просто и пуко предање, него је истинито, потпуно поуздано и у целости се може доказати. Реци, Лука, како се то може доказати? Онако, како су нам предали они што су од почетка били очевици, који су били апостоли и слуге Логоса, који од почетка бејаху са Христом и који су својим очима гледали шта је учинио Христос. Отуда је очигледно да Лука није био ученик од самог почетка, него да је то касније постао, јер други бејаху ученици од самог почетка, Петар и Андреј и синови Зеведејеви, и остали (Мт.4; 1822); они су му предали оно што он сам није нити видео, нити чуо. Да познаш темељ оних речи којима си научен. Ја сматрам да ово има два значења. Једно је ово: најпре сам те, Теофиле, поучавао без записа, а сада, кад ти предајем реч записану у Јеванђељу, утврђујем твоју мисао, да не би заборавио оно што сам ти усмено [досл. „незаписано“] предао. Друго је, пак, следеће: ми, људи, имамо обичај да, када нам неко нешто усмено предаје, посумњамо да нам можда говори и лажи. Међутим, када запише оно о чему говори, верујемо да, када не би био сигуран да говори истину, не би ни желео то да запише. Тако каже и Јеванђелиста: ради тога сам ти и написао Јеванђеље, да би са већим поуздањем сачувао оно у чему сам те усмено поучио, имајући више поверења у мене сада, кад сам толико уверен у оно чему сам те усмено поучавао да ти то предајем и у писаном облику. Погледај и израз да познаш [грч. το επιγοσ], јер није рекао „да би знао“, него „да би познао", односно, да би стекао двоструко веће познање и поуздану увереност да не лажем.

    5. У време Ирода, цара јудејскога, бејаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена њешва од кћери Аронових, по имену Јелисавета.

    Поменуо је Иродово царевање, јер је, с једне стране, желео да приповеда по угледу на пророке, пошто су они овако почињали: у дане Ахаза и Језекије и тога и тога (в. Иса. 1;1), догодило се следеће; с друге стране, пошто ће говорити о Христу, поменуо је Ирода, како би показао да је Христос уистину дошао у време Ирода. Овај Ирод је, наиме, царевао у време када су, према пророштву Јаковљевом (1. Мојс. 49;10), ишчезли кнежеви пореклом из племена Јудиног и тиме се доказује да је тада дошао Христос. Овим постиже и неки други циљ: када говори о времену, показује истинитост Јеванђеља, јер онима, који то желе, даје власт да и на основу временског периода испитају и открију истинитост Јеванђеља. Сасвим је долично започети од Захарије и од Јовановог рођења. Будући да намерава да говори о Христовом рођењу и да је Јован био Христов Претеча, долично је да, пре Христовог рођења, приповеда о Јовановом рођењу: пошто је требало да Дјева роди, ни ово [Јованово] рођење није било лишено чуда благодат је устројила да роди старија жена, која већ беше старица, противно природним законима, иако (је зачела) од мужа. Шта означавају речи: од реда Авијина? Неки сматрају да су постојала два свештеника, која су се смењивала у богослужењу, тј. која су наизменично служила, и да се један звао Авија, а други Захарија. Пошто се, дакле, окончала Авијина служба, чинодејствовао је Захарија. Чини се, међутим, да није тако; наиме, када је довршио храм, Соломон је утврдио и богослужења, која су била седмична. Тако је, на пример, једне седмице поставио Kopeјeве синове, друге Асафа, следеће Авију, а после ње некога другог (в. 2 Дн. 8;14). Услед тога, када каже да Захарија беше од реда Авијина, изгледа да тиме показује да Захарија чинодејствује у Авијиној седмици, а не да је почео да служи после Авијине седмице, јер би тада и рекао: после реда Авијина. Сада, пак, када је рекао од реда Авијина, показује да је он био из Авијиног реда и седмице. Желећи да покаже да је Јован са обе стране законито био од свештеничког рода, рекао је: жена његова од кћери Аронових,јер није било дозвољено узимање жена из неког другог, него управо из овог племена. Име „Јелисавета“, према тумачењу, значи „починак Божији“, а Захарија „сећање Господње“.

    6. А бејаху обоје праведни пред Богом

    Често се догађа да су неки праведни, али не пред Богом, него само привидно и пред људима. Ово су били Претечини родитељи и, према томе, били су праведни и пред Богом.

    И живљаху по свима заповестима и уредбама Господњим беспрекорно.

    Заповести су: „не чини прељубу", „не кради“, док су уредбе [грч. „δικαιωματα", црквенословенски „оправданија“ ], на пример, ко опсује оца својега или матер своју, да се погуби (2. Mojc. 21;17), јер је то праведно [грч. δικαιον]. Знај, међутим, да се и заповест може назвати уредбом [ „оправданијем"], јер она чини човека праведним и још више је „оправданије Божије“. У онај дан, Бог ће нам судити имајући заповести као руковођење и као неке писане уредбе [писана „оправданија"], јер је речено: Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали (Јн. 15; 22) и опет: Реч коју Ја Говорих, она ће му судити у последњи Дан (Јн. 12; 48). Због чега је речима: по свима заповестима, додато и беспрекорно? Саслушај и следеће. Често се дешава да многи поступају према Закону Божијем, али све то чине само зато да би се показали пред људима, и из тог разлога нису беспрекорни. Захарија је, пак, беспрекорно извршавао заповести, јер их није творио због тога да би угодио људима.

    7. И немаху деце , јер Јелисавета беше нероткиња, и бејаху обоје већ поодмаклих година.

    Жене праведника, као и праведне жене, често су биле бездетне, како би ти разумео да Закон не захтева мноштво телесне, него мноштво духовне деце. Бејаху обоје већ стари, и телесно и душевно, јер су и душевно остарили, односно, узнапредовали, положивши усхођење у срцу (в. Пс. 83;6) и имали су читав живот као дан, а не као ноћ, ходећи поштено као по светлости (в. Римљ. 13; 12,13).

    9-10. И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом, да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво народа мољаше се напољу за време кађења.

    Само чисти каде и свештенодејствују пред Богом, док од нечистих Бог одвраћа Своје лице. Када је на њега дошао ред да кади? Несумњиво, у време очишћења, када је само првосвештеник улазио у Светињу над светињама, да бисмо ми научили следеће: као што је овај првосвештеник, ушавши у Светињу над светињама, добио плод, тако је и Господ Исус, једини и велики истински Архијереј, ушавши у Светињу над светињама, тј. вазневши се телом на Небеса, добио плод Свог јављања у телу наше сопствено усиновљење [Богу] и спасење.

    11. А њему се јави анђео Господњи, ставши са десне стране кадионог жртвеника.

    Анђео се не открива свима, него само онима чистога срца, какав је био и Захарија. Каже се да је жртвеник [олтар] био кадиони, зато што је постојао и други жртвеник, за свеспаљенице, на којем су спаљивали жртве.

    12-14. И збуни се Захарија видевши гa и спопаде гa страх. А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и мнош ће се обрадовати рођењу његову.

    Захарија се збунио, јер неуобичајена појава помућује и може уплашити чак и свете. Анђео, међутим, прекида ову помућеност, јер се свуда по овоме разазнају божанска виђења од демонских: ако се помисао у почетку помути, али се затим умири и убрзо се развеје страх, онда је виђење уистину божанско. Ако се, пак, увећа страх и пометеност, онда је виђење демонско. Због чега је анђео рекао: услишена је молитва твоја, и жена твоја Јелисавета родиће ти сина? Зар се Захарија молио за дете, а не због грехова народа? Неки кажу: будући да се молио због грехова народа, и да је требало да му се роди син који ће призивати речима: Гле, Јагње Божије које узима на се гpexe света (Јн. 1;29), анђео му говори како и доликује услишена је молитва твоја, Захарија, и Бог је опростио грехове народа. А затим, као да је хтео да каже: „како ће се то видети", анђео додаје: ради тога ти дајем знак, јер ће ти Јелисавета родити сина. И услед тога, што ће Јелисавета родити, ти треба да се увериш да су народу опроштени греси.

    15-17. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме. И он ће напред ићи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка деци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.


    Садржај

    Блажени Теофилакт, Архиепископ Охридски
    ТУМАЧЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЛУКИ
    Предговор, 7
    Прва глава, 8
    Друга глава, 25
    Трећа глава, 33
    Четврта глава, 39
    Пета глава, 47
    Шеста глава, 53
    Седма глава, 60
    Осма глава, 67
    Девета глава, 77
    Десета глава, 89
    Једанаеста глава, 101
    Дванаеста глава, 113
    Тринаеста глава, 132
    Четрнаеста глава, 141
    Петнаеста глава, 152
    Шеснаеста глава, 162
    Седамнаеста глава, 173
    Осамнаеста глава, 183
    Деветнаеста глава, 195
    Двадесета глава, 205
    Двадесет прва глава, 211
    Двадесет друга глава, 218
    Двадесет трећа глава, 236
    Двадесет четврта глава, 248

    Блажени Теофилакт, Архиепископ Охридски
    ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ
    Предговор, 261
    Прва глава, 263
    Друга глава, 292
    Трећа глава, 300
    Четврта глава, 313
    Пета глава, 330
    Шеста глава, 344
    Седма глава, 364
    Осма глава, 379
    Девета глава, 395
    Десета глава, 408
    Једанаеста глава, 420
    Дванаеста глава, 435
    Тринаеста глава, 452
    Четрнаеста глава, 465
    Петнаеста глава, 478
    Шеснаеста глава, 485
    Седамнаеста глава, 494
    Осамнаеста глава, 503
    Деветнаеста глава, 515
    Двадесета глава, 530
    Двадесет прва глава, 539

    ХРОНОЛОШКА ТАБЛИЦА ЈЕВАНЂЕЉА, 548


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Свети Теофилакт Охридски: Тумачење Jеванђеља по Луки; Тумачење Јеванђеља по Јовану
    Издавач: Образ светачки
    Страна: 564 (cb)
    Повез: тврди са омотом
    Писмо: ћирилица
    Формат: 21 cm
    Година издања: 2018
    ИСБН:
    Naručite
    Cena:
    1.200,00 DIN
    Cena za inostranstvo:
    12,00 EUR
    Kom.:

    Naručite telefonom:
    +381 11 3055010
    +381 11 3055015





    Kupljeno uz ovu knjigu

    Sveti Nikodim Agiorit: Nevidljiva borba
    560 din.

    Rečnik spasenja: II dopunjeno, celovito zdanje
    1190 din.

    Ne boj se, samo veruj
    790 din.

    Tri gurua, jedan mladić i starac Pajsije
    700 din.

    Moja prva Biblija
    900 din.

    O tajnim bolestima duše
    280 din.

    Na dvoru poslednjeg ruskog cara
    650 din.

    Šestodnev
    990 din.

    Ima li nade i za mene: Postati i ostati hrišćanin u 21. veku: Gresi, genetika i spasenje
    690 din.

    Car je pobedio: Golgota i vaskrs Svetih mučenika Romanovih
    690 din.

    Biblijske priče
    1500 din.

    Sveto pismo Starog i Novog zaveta: Biblija
    2600 din.

    Molitve Majci Božijoj i svetima
    300 din.

    Ivan Iljin: Izabrana dela - Zagledan u život: knjiga promišljanja svakodnevnice
    700 din.

    Devojčica i konjić
    660 din.

    Lazar i plavi zeka
    480 din.

    Božija apoteka 1 - Čišćenje organizma
    450 din.

    Tumačenje božanstvene liturgije: Duhovni vodič kroz svetu liturgiju
    890 din.

    Kazivanja jednog bogotražitelja svome duhovnom ocu
    660 din.

    Pisma večnog spasenja
    480 din.

    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    IDI NA VRH STRANE
    Ⓒ 1984-2019 Mikro knjiga