Аутор: ђакон Златко Матић
Страна: 225
► Остали детаљи

Црква Пожаревачко-браничевске епархије обележила је 2004. године десетогодишњицу архијерејске службе свога епископа, владике Игнатија. Прослава јубилеја, као и пратеће издавање пригодних публикација о личностима које су у центру догађаја и које су, истовремено, савременици приређивача представља врло тежак посао. Аутор је дужан да сачува достојанство, како своје, тако и онога о коме се пише. Када се, пак, ради о црквеном јубилеју, ситуација је видно олакшана. Слављеник је увек део заједнице, посебно када је епископ, па не постоји ни његово славље, ни његов јубилеј, већ само искрен и поучан опис живота једне евхаристијске заједнице чији је он руководитељ ка Царству будућег века. У таквом виђењу ствари наш опис је једна врста анализе литургијског живота епархије, а то значи свих чланова Цркве: епископа, свештеника, ђакона и верног народа Божијег.

Управо из оваквог виђења литургијске прославе свих црквених јубилеја, изашла је на светлост ова Споменица. Приређена љубављу и уз захвалност Богу што је благословио евидентан развој активног евхаристијског живота наше епархије у периоду који описујемо, морала је и ова публикација речју и сликом да пропрати наш покушај да са својим епископом „градимо Царство Божије“. Отуда текстови других о нама и нашем архијереју (поглавље Прослава јубилеја), али отуд и речи нашег архијереја о нама и о другима (Богословске студије, Разговори са Епископом, Беседе). Свеукупно, надамо се, читава Споменица је слово о свима нама који смо повезани са Браничевском Црквом, а тиме и са васељенском Црквом Христовом. На крају, приређени Фото-албум треба да нас подсети на многобројна окупљања ради прославе Бога Оца кроз Сина у Духу Светоме и на радост коју чекамо, а коју смо тада предокушали и нескривено показивали.

Док нам Господ поново не дође, Црква ће га устима својих епископа призивати и верно чекати. Црквена заједница Браничевске епархије благодари Богу Оцу што јој је подарио таквог архијереја као што је владика Игнатије, који испуњава обећање дато у приступној беседи на хиротонији и верно нас сабира тамо где у име свих нас призива Оца да нас пресели „у Царство Сина љубави своје“. Зато ми своме архипастиру и овом приликом благодарно кличемо:

Τόν Δεσπότην καί Αρχιερέα ημών, Κύριε φύλαττε, είς πολλά έτη Δέσποτα!