Аутор: Радомир Једлински
Страна: 100
► Остали детаљи

Књига о епископу чешко-моравском Горазду који је мученички страдао током другог светског рата и прибројан је у лик светих Српске православне Цркве.


Предговор

Молитвено обележавајући године страдања нашег народа, од 1941. године па све до наших дана, Српска православна црква се сећа и свих жртва поднетих од стране православних Чеха и Словака, који су све до 1945. године били у саставу Српске православне патријаршије. На челу ових жртава стоји светла и света личност Горазда, епископа чешког и моравскошлеског, чију ћемо успомену прославити идуће године, јер ће се тада навршити равно педесет година од његове мученичке смрти. Српска црква никада није заборавила своје мученике из редова њених верних синова и кћери, монаштва, свештенства и архијереја, као што јој неки пребацују.

Маћеј Павлик, потоњи епископ Горазд, врло рано је у Православној цркви нашао прави бисер - Христа, а тражио га је годинама, као студент и римокатолички свештеник.

Народни покрет у Чехословачкој усмерио је у једином правилном правцу, али будући да га нису сви правилно схватили, остаће са мањином веран Православној цркви, а мањина када је са Богом она је тада и већина.

Маћеј Павлик је примио монашки чин 21. септембра 1921. године у манастиру Крушедол, добивши име Горазд, пошто је претходног дана изабран од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве за епископа чешког и моравског. У Гргетегу је произведен у чин игумана, у Хопову за архимандрита, а 25. септембра исте године за епископа од стране патријарха српског Димитрија и наших архијереја у Саборној цркви.

Из књиге Радомира Једлинског ће се видети колико је труда уложио епископ Горазд организујући Чешку православну цркву и на тај начин помогао да од стране чешких државних власти буде призната јурисдикација Српске православне цркве у Чехословачкој у којој смо имали и Мукачевскопрјашевску епархију.

Епископ Горазд је пострадао "правде ради" (Прва Петрова 3:14). Тело му је после стрељања предато огњу, а његов пепео сахрањен заједно са осталих 2000 самученика.

Високу оцену овом великом јерарху целе Православне цркве дао је 20. октобра 1946. године патријарх српски Гаврило, после помена одржаног на гробљу прашког крематоријума, рекавши: "Његово дело неће никада ишчезнути у нашој Православној цркви, и Црква ће светлу успомену владике Горазда са дубоким признањем и благодарношћу чувати, као драгоцени пример велике ревности и ретког самопожртвовања у винограду Гсподњем".

Српска православна црква је епископа Горазда прогласила за светитеља и ао таквога слави га 22. августа/4. септембра у Књизи живота.
САВА, епископ шумадијски