МИКРО КЊИГА
    од 1984. год.
    ✚ Православни подсетник
    ♥ Lista želja
    Билтен
    Форум
    Контакти и питања

    Prikaži 3 puta
    veću sliku


    Отачник 2: Ранохришћански гностицизам
    Dodaj u listu želja - Wish List
    Уводно слово

    Гностицизам подразумева, пре свега, синкретизам разних философских учења изложених на један митски начин, који је у функцији изграђивања религиозног система. Свака од гностичких секти има сноје карактеристично учење, које се често чак и у потпуности разликује од других секти које су окарактерисане као гностичке. Збирно име за све те групације није изведено из подударносати њихових доктрина, већ сличног духовног профила. Гностицизам је, дакле, првенствено религијска одредница.

    Родоначелником гностика сматра се Симон Маг из Гите, у Самарији, који се помиње у осмој глави Дела апостолских. Он је био савременик апостола, те се као хронолошки почетак гностицизма узима половина првог века после Христа, а у другом веку после Христа долази до експанзије гностичке духовности. Географски гледано, гностицизам је настао и развијао се у свом раном периоду у Сирији, Самарији, Месопотамији и Палестини.

    Обично се наводе следећи извори за фундаментална гностичка учења: грчко религијско и философско наслеђе, јеврејске (старозаветне) религијске поставке (посебно космолошке), египатска религија, персијски зороастризам (посебно дуалистичко учење), и на крају, најснажнији формативни утицај извршило је хришћанство.

    Данас се православни теолози односе према гностичким учитељима као према инфериорним мислиоцима који су залутали у хришћанство и не придају им много значаја као таквима. Борба са гностицима тријумфално је окончана и нама остаје само да славимо победу и са подсмехом гледамо на поражене. Гностици се третирају као извесни чудаци којих се историја одавно одрекла, те се њима данас баве само неки истраживачи склони егзотичнијим темама. Међутим, чињеница да је маркионитска црква опстала до Х века и да мандејаца има и данас (што изгледа потпуно невероватно), говори управо о томе да се ипак не ради о мислиоцима који не завређују никакву пажњу. Када се узме у обзир да је и савременом свету иманентна духовност древних гностика, онда гностицизам ипак треба схватати озбиљније и приступати му без предрасуда, како би се успешније преовладао и данас, као што је то било и у време одговорног отачког ангажовања при оспоравању гностичке религиозности.

    Благоје Пантелић


    Садржај

    Уводно слово, 7

    Темат: Ранохришћанскu гностицизам

    Извори:
    Ίππόλυτος Ρώμης
    ΤΟΥ ΚΑΤΑ ΠΑΣΩΝ ΑΙΡΕΣΕΩΝ ΕΛΕΓΧΟΥ (VII, 14-27), 12
    Св. Иполит Римски
    Побијање (изобличавање) свих јереси (VII, 14-27), 13
    Έπιανίου Κύπρου
    Κατά Μαρкιωνιστών, 40
    Св. Епифаније Кипарски
    Против маркионита, 41
    Карпократијани, 54
    Κλήμεντος, Στροματείς, 54
    Климент Александријски, Строме Ш, 2, 5-9, 55
    Еιρηναίου, Ελεγχος I, 25, 62
    Иринеј Лионски, Против јереси 1,25, 63

    Ранохришћански гностици и њихова учења:
    Зоран Јелисавчић
    Гностицизам, 69
    Ерик Озбори
    Гностицизам (по Иринеју Лионском), 70
    Бирџер Пирсон
    Василид гностик, 78
    Дарко Ђого
    Један аристотеловски гностик?, 106
    Измо О. Дандерберг
    Валентинова школа, 118
    Хеики Реисенен
    Маркион, 150
    Зоран Ђуровић
    Карпократијани, две јереси?, 173
    Здравко Пено
    Гностицизам и Васкрсење, 18о
    Евгеније Афонасин
    Есхатологија и космологија гностика, 188
    Герард П. Лутокхојзен
    Стварање човека и жене у “Апокрифу Јовановом”, 216

    Свете тајне код гностика:
    Џон. Д. Tepнep
    Ритуал у гностицизму, 231

    Гностицизам и (нео)платонизам:
    Христос Евангелиу
    Плотинова антигностичка полемика и Порфиријева расправа “Против хришћана”, 285
    Џон Дилон
    Плирома и ноетички космос: компаративна студија, 301
    Ејнар Томасен
    Порекло материје у монистичком гностицизму, 311
    Кертис Л. Хенкок
    Негативна теологија у гностицизму и неоплатонизму, 327
    Мајкл А, Вилијамс
    Одрична богословља и демијургички митови у позној антици, 344


    Теолошки огледи

    Библистика:

    Петар Василијадис
    Богословски значај заповести Божијих по књизи Поновљених закона - Девтерономиону (Понз. 6, 20-25), 373
    Емануел Тов
    Септуагинта и литерарна критика Старог Завета, 381
    Николај Н. Глубоковски
    Христово унижење и наше спасење (Филип. 2, 5-11), 390
    Јован Благојевић
    Логос-христологија Новог Завета, 402
    Симон Крисп
    Православно библијско проучавање између патристике и постмодернизма; поглед са Запада, 439

    Патристичко богословље:
    Џон О'Киф
    Кеnоsis или нестрадалност: Кирило Александријски и Теодорит Кирски о проблему божанског страдања, 455
    Патрик Греј
    Теодорит Кирски о ,,једној ипостаси” - антиохијско разумевање Халкидона, 464
    Анастос Милтон
    Несторије је био православан, 469
    Александар Ђаковац
    Теолошки оквири егзегезе Св. Максима Исповедника, 495
    Благоје Пантелић
    Молитва је Бог: увођење у просевхологију Григорија Синаита, 502

    Именославље:
    Доситеј Хиландарац
    Освећење иконе именом Божијим са аспекта именославља, 513

    Литургијска археографија:
    Андреј С. Слуцкиј
    Заамвоне молитве у рукописима словенских служебника, 523

    Неопатристика:
    Николаос Лудовикос
    Хришћански живот и институција Цркве, 547


    Отачник

    Сиријска патрологија:

    Афраат
    О вери, 559
    Увод: Афраат и луди мудрац Јевреја (Н. Тумара), 559
    Aprahat
    Malpanuta Dheimanuta, 568
    Афраат
    О вери, 569


    Философија

    Извори:

    Πρόкλου
    Пερὶ τῆς кαθ Ἔλληνας ίερατιкῆς τέχνης, 608
    Прокло Дијадох
    О свештеним умећима код Јелина, 609

    Философија природе:
    Георг В. Ф.Хегел
    О орбитама планета, 619
    Александар М Петровић: Хегелова философија природе и планетне орбите (Увод У Хегелову философску дисертацију), 619
    Георг Вилхелм Фридрих Хегел: О орбитама планета - Dissertatio philosophi magna cum laude [labor hаbilitаtiоnis), 630
    Александар М. Петровић
    Парадигматичан искорак Николаја Хартмана према природонаучним концепцијама, 650

    Античка фисиологија:
    Ненад Идризовић
    Учење о животињама у папинској антици, 659

    Философија политике:
    Александар М. Петровић
    Άρχή и πόλις: Платоничко Добро и философија политике, 679

    Философија игре:
    Милан Узелац
    Философија игpе Николе Кузанског, 729


    Поводи

    Александар М. Петровић
    У памет и сећање Маријану Ципри (1940-2008), 744
    Владета Јеротић
    Духовна лепота српског Средњег века, 749
    Александар М. Петровић
    Изузетна разматрања философије западног средњовековља, 753
    Дарко Ђого
    Српски светитељ и Русија, 759


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Отачник 2: Ранохришћански гностицизам
    Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара
    Страна: 768 (cb)
    Povez: meki
    Писмо: ćirilica
    Формат: 16 x 23,5 cm
    Година издања: 2009
    ИСБН:
    Naručite
    Cena:
    990,00 DIN
    Cena za inostranstvo:
    10,00 EUR
    Kom.:

    Naručite telefonom:
    +381 11 3055010
    +381 11 3055015
    Za vreme vanredne situacije i na telefon: 066/305510





    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Matični broj: 07465181
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2020