МИКРО КЊИГА
    од 1984. год.
    ✚ Православни подсетник
    ♥ Lista želja
    Билтен
    Форум
    Контакти и питања
    Knjige▹PravoslavljeБоготражитељи

    Prikaži 3 puta
    veću sliku


    Казивања једног боготражитеља своме духовном оцу
    Страна: 184
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A
    О “КАЗИВАЊИМА”


    “Казивања једног боготражитеља свом духовном оцу” није обична књига. Њен састављач је није писао да би се њоме прославио. Да је имао ту намеру не би сакрио своје име. О њему поуздано само знамо да је био, како сам себе назива ,,по милости Божјој хришћанин, по делима велики грешник а по звању – бескучни боготражитељ поклоник”. Једини циљ ове Богом и смирењем светих озарене душе био је: да прослави својим сведочанством и искуством Име које је изнад сваког имена и у коме је једини спас људима (ср. Д. Ап. 4, 12), тј. Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сам начин писања књиге сведочи да је писац није писао по својој жељи него по жељи и молби другога, из смирења и послушања, ради духовне користи других. И то његово смирење Бог је заиста стоструко наградио. Прошло је више од сто година од појаве првог издања ове књиге, а она не само сто не губи него све више и више добија у значају. Више од сто година она ходи, као неки радосни весник Божји, од душе до душе, од срца до срца, широм простране Русије, земаљске отаџбине њеног писца, и ван ње широм Европе, на руском језику али и на другим језицима, и неуморно теши безбројне друге боготражитеље, гладне и жедне хлеба и воде Живота.

    Непознати писац ове књиге припада оном бројном јату руских бескућника боготражитеља, који су ходили од једног краја Русије до другог: од Загорска преподобног Сергија до Саровске пустиње и Валамског манастира у данасњој Финској; од Оптинске пустиње до Кијевских пештера; од Сибира до Горе Атонске и до светог града Јерусалима, ходили су и клањали се светим местима и тражили свете руковође својим душама и духовне оце, зналце људских срдаца и тајни Божјих. У њиховој нарави и начину живота било је нечега истоветнога са хришћанима древних времена описаних на следећи начин у једном спису из првих векова хришђанске историје: “Они зиве у својим отаџбинама, али као дошљаци; у свему учествују, као грађани, али свако зло трпе као туђини; свака туђа земља им је отаџбина, и свака отаџбина – туђина … У телу живе, али не живе телесно, по земљи ходе, али живе и бораве на небу”. (из “Писма Диогнету”, В. 5. 8).

    Овај сироти боготражитељ, коме је сво богатство – торбица са двопеком, Свето Писмо и Добротољубље, описује нам своје сусрете са Русијом које више нема, али која је узидана као живо камење у њену будућност, вазнета у небеске житнице нетрулежног Царства Божјег. И што је још важније, он нам описује свој сусрет са живим молитвеним Предањем, препуним чудесне преобразујуће силе, за свакога ко се напоји са његових извора. То Предање, то су неисцрпне ризнице унутарњег богатства, које се стиче кроз непрестану “умну молитву”. Искуство које оно дарује истоветно је са искуством Пророка и Апостола, Мученика и Подвижника, јер је засновано на боговиђењу и богоопштењу, као и њихово. Оно за чим човек чезне од искони кроз сва своја мистична философска и религиозна схватања и огњена трагања и што се сматрало и сматра доступним само за “посвећене”, овде се открива као драги камен ближи сваком човеку од њега самога, као бисер скривен на пољу људског срца, сагласно евандђелској причи и еванђелском Христовом сведочанству : “Царство је Божје унутра у вама”. И што је најважније, открива се и дарује свакоме, без обзира на пол и узраст и образовање и друштвени положај, па чак и на место боравка и на посао којим се човек бави. Дарује се али само под условом да човек све своје бриге пренесе на Господа и да њему служи свим умом својим, свим срцем својим и сваком помишљу својом и сваким покретом тела и душе своје.

    Непрестано “умно делање” и “духовно трезвљење” за којим цезне и о којим нам приповеда ова светим огњем бозанске љубави запаљена дуса кроз сва своја казивања и зивотна, потуцања, – то није неки нови нацин зивога пре њега непознат. Јос од најранијих времена хрисцанске историје безбројни су они који су покусали и успели да остваре у свом зивоту евандјелску и апостолску заповест: “Непрестано се молите”. А како се у томе успева, о томе су нам сацувана бројна сведоцанства великих молитвеника и подвизника Египатске пустиње, Синајске Горе и Горе Атона, сведоцанства не измисљена него родјена и настала из сопствене крви и опита. Да поменемо само неке од њих нама познатије – преподобни Антоније Велики и Макарије Египатски, Јован Колов и Јован Лествицник. Исак Сиријанин и Максим Исповедник, непознати писац Ареопагитских списа и Симеон Нови Богослов, Никифор монах и Григорије Палама Митрополит Солунски. Сведоцанства неких од њих је сабрао у XВИИИ веку њима слицни по духу и по нацину зивота преподобни Никодим Светогорац у књигу звану “Добротољубље”, из које се уци и којом се обилато надахњује овај руски боготразитељ прослог века.

    Таласи тог зивог молитвеног предања преливали су се кроз векове преко обала тих главних центара духовног зивота православног Истока и запљускивали повремено све пределе православне васељене. Њиховим зивим соковима су напајане и Српске земље преко пецалника и непрестаних молитвеника као сто су били Петар Кориски и Свети Сава, Ромило Раваницки и Свети монаси Синаити који су својим подвизима осветили деспотовину Светог деспота Стефана, преподобни Стефан Пиперски и Василије цудотворац Остроски. У Русији XВ века се процуо као велики молитвени тиховатељ (исихаста) преподобни Нил Сорски и њиме духовно родјени Заволоски старци. Тај свети и свестени огањ исихазма запалио је у новије време у православној Румунији и Русији преподобни Паисије Велицковски и његови Молдавски старци. Преподобни Паисије је превео на словенски “Добротољубље”‘ и бројне друге духовне књиге у којима је сабрано и записано вековно молитвено искуство Цркве и њених соколова пустињских. Из тог њиме посејаног семена родила се Оптинска пустиња и Саровска пустиња, тј. богоозарени Серафим Саровски и цувени Оптински старци под цијим утицајем су радили и стварали најглавнији носиоци истинске руске културе прослог и овог века: Гогољ, Иван Кирјејевски, Достојевски, Владимир Соловјев, св. Јован Кронстадски, Бердјајев, Павле Флоренски и многи други знани и незнани. Истој духовној сколи припадају и Игњатије Брјанцанинов и Св. Теофан Затворник коме дугујемо издање “Добротољубља” на руском језику.

    На том и таквом духовном предању се васпитавао и њиме хранио и незнани писац ових “Казивања”. И није цудо сто је он, томе предању следујуци и њега дозивљавајуци, осетио да је молитва не просто врлина него једини нормални и природни однос цовеков према Богу, свету и себи самом; да је она највидовитије око коме се открива тајна Бога, словесна, логосна тајна света и тајна самог цовека. Сталним призивањем имена Христовог истискује се из дусе свака бесловесност и тама задобија непоколебиво знање да је Бог оваплоцењем вецног Слова свог, вецног Логоса Бозјег, све ословесио, све сто постоји испунио вецном радосцу и смислом и обдарио вецном лепотом. Зато се смирени и безбризни боготразитељ радује на својим неуморним путовањима не само сусрету са људима него и сваком створу, свој природи; као да и он све и сва поздравља рецима преподобног Серафима Саровског: Христос васкрсе, радости моја! Опстеци са собом и са светом преко крста самораспеца и молитвеног самоудубљивања у христолике ризнице свога бица, све испуњавајуци силом и миомиром имена Исусовог, он поново прима себе и свет из Бозје руке и поново се облаци у боготкану одезду рајску.

    Насе време се одликује потрагом за земаљским хлебом и задовољствима али истовремено и неким великим духовним немиром и гладју. Тај немир и глад се огледају у будјењу све вецег интересовања за окултизам и магију, мистицизме разних врста и спиритистицка веровања. И никакво цудо: суви рационализам и сирови натурализам последњих времена, претворени код многих у свевазецу догму, спарусили су и сузили цовекове видике и умртвили у њему осецање за безбројне тајанствене светове који крузе у њему и око њега. Интересовање за мистицизме разних врста, који као по правилу воде порекло, посредно или непосредно, из браманске и будистицке Индије, није ниста друго до револт против тог осиромасења и полуослепелости европског цовека. Та потрага за мистицизмом и мистицким веровањима прво се у толикој мери појавила на Западу, а у новије време многи индијски гуру, тј. духовни оци и уцитељи, добијају све висе присталица и код нас. При том се једино превидја и заборавља – да то ниста друго не знаци него бекство од западног паганизма, – истоцном паганизму, обуценом у царолију мистерије и у привлацност новине! Јер оријентално знацење и аскеза којом се надахњују ти нови “мистицни” покрети на Западу и код нас, било да се ради о антропософијама, разним спиритизмима или о “трансценденталним медитацијама”, у ствари је, како казе нас мудри Владика мислилац, муцење ни за рај земаљски ни рај небески, него за унистење зивота, за престанак реинкарнације, за утрнуце и неосетљивост, за нирвану. Иза истоцног мистицког паганизма и новородјеног паганизма западне цивилизације као да се крије самоубилацка зедј за обезлицењем цовека и његовим самоунистењем: тамо се тези да се помоцу аскезе предје у нирвану, овде да се помоцу узивања умре навек. Мистика знања, гнозе и пантеизма разних врста, као и мистика натурализма слузе ту у ствари да сакрију од цовека тај свој демонски самоубилацки садрзај и крајњи циљ. Нецега од тог и таквог мистицизма, са истим демонским самоубилацким садрзајем, поседују у себи и многи од модерних покрета и идеологија, које на конацном самоунистењу цовека зидају – “будуцу” срецу цовека!

    У цему је трагика тог лутања измедју цекица. и наковња свих тих насих тразитеља “мистицких” знања и искустава? – У њиховом стравицном забораву да зиве и дису на тлу освеценом и просвеценом светим пламеном Купине неопаљиве, тј. пламеном вере православне у име Исуса Христа Сина Бозјег, истинитог Бога и истинитог вецног неунистивог цовека. У њиховом превидјању или презирању свете пепељуге Цркве Православне и вековног мистицког искуства њених светих људи. Спавамо на духовним вулканима тајанственог огња у себи и у својој историји, а тразимо да се огријемо на огњистима пуним дима и лазне светлости… “Казивања једног боготразитеља своме духовном оцу” носе у себи тај тајанствени огањ, који нам осветљује пут себи и својој духовној прослости. Од нас зависи да ли цемо се и у коликој мери цемо се на њему огријати и њиме просветлити.

    И на крају, једна напомена побозном цитаоцу ове књиге: Онај који зели да следује овом светом поклонику и боготразитељу и његовом молитвеном подвигу треба да има увек на уму да оваква молитва захтева пуну преданост вољи Бозјој, тј. да њој обавезно претходи и да је прати врсење свих заповести Бозјих: цитање Светог Писма, духовних књига, дрзање постова, исповедање својих грехова духовном оцу, прицесцивање светим Тајнама Крви и Тела Христа Господа, богољубље и цовекољубље, смиреност и скрусеност у срцу итд. Непрестана молитва Исусова није поцетак духовног зивога, она је његов врхунац. Само крстена дуса у име Оца и Сина и Светога Духа, и дуса која се непрестано труди да сав свој зивот преда Христу Богу, мозе имати духовних плодова од овог светог дела. И јос несто веома вазно: Ова молитва, то се види из самих “Казивања”, као и свако озбиљно бављење духовним зивотом, захтева искусног руководју. Самовољно бављење њоме, без смиреног откривања својих помисли и свих збивања у дуси своме духовном оцу, мозе нанети висе стете него користи. Смирена благодат Духа Светога. не силази у гордо и нецисто срце. Зато овој светињи над светињама духовног зивота треба увек приступати са страхом и трепетом. Бас тако њој и приступа овај смерни ходоцасник и боготразитељ, писац ове књиге, као и сви свети молитвеници пре њега од којих се он смирено уци и којима следи.

    А.


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Казивања једног боготражитеља своме духовном оцу
    Издавач: Романов
    Страна: 184 (cb)
    Povez: meki
    Писмо: ћирилица
    Формат: А5 cm
    Година издања: 2014
    ИСБН: 978-99976-617-7-7
    RASPRODATO
    Nije u planu obnavljanje izdanja





    Kupljeno uz ovu knjigu

    Свети Никодим Агиорит: Невидљива борба
    580 din.

    Свети Теофан Затворник: Пут ка спасењу
    1490 din.

    Evanđelska lestvica vrlina, svetog Ave Justina
    590 din.

    Библијске приче
    1330 din.

    Kapetan Kuk
    480 din.

    Разговори са децом
    300 din.

    Преподобни старац Порфирије: Загледан у звезду: благи утешитељ у пустињи града
    890 din.

    Guliverova putovanja
    600 din.

    Mali pirat
    600 din.

    Ljudsko telo: enciklopedija za decu
    1390 din.

    Пустолов
    680 din.

    Христос Воскресе
    300 din.

    Vulkani i planine
    460 din.

    Moja prva Biblija
    900 din.

    Божија апотека 1 - Чишћење организма
    450 din.

    Хришћанска наука православне вере - за децу и одрасле. Св. 3
    450 din.

    Речник спасења: II допуњeно, целовито здање
    1490 din.

    Свети Теофилакт Охридски: Тумачење јеванђеља по Луки; Тумачење јеванђеља по Јовану
    1590 din.

    О тајним болестима душе
    185 din.

    Хришћанство и модернизам
    770 din.

    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024