Аутор: Мирослав Маравић
Страна: 583
► Остали детаљи

„Философија физикалије представља прави пример философије у изворном значењу те речи – као љубави према Мудрости. То није мудрост из литературе – то је мудрост жуљевитог живота, захтевна као само постојање у долини суза у којој су се Адамови потомци нашли од када су изгубили рај. Истовремено, то је и љубав према Премудрости Божијој, Христу, која нас наводи да се замислимо пред чињеницом да је Бог Који је, са Оцем и Духом створивши свет, када је постао Човек по занимању био столар. Он је својим рукама радио да би хранио Своју Мати и себе. Читајући Маравићеву књигу, видимо да је и у доба „пост-истине“ могуће срести Истину, која је пут и живот.“

Владимир Димитријевић


САДРЖАЈ

Предговор Владимира Димитријевића:

Мисао која се отима ка Христу: Философија физикалије Мирослава Маравића, 9

Уместо увода (реч аутора)

Манифест Философије физикалије или похвала штампаној књизи, 33

Први део: Зима

I Зимски стослов, 41
II Ледена међуигра повезница: од Абердареве до Јелене Ћетковић, 101

Други део: Пролеће

III Пролећни стослов, 153
IV Цветна међуигра (у)личних повезница: од Југ Богданове до Николе Спасића, 213

Трећи део: Лето

V Летњи стослов, 265
VI Сунчана азбучна међуигра (у)личних повезница: од Нушићеве до Споменика цару Николају Другом, 329

Четврти део: Јесен

VII Јесењи стослов, 377
VIII Позна азбучна игра (у)личних повезница у Кругу двојке, од Сребреничке до Шафарикове, 451

Уместо епилога: Прича из блиске будућности

Story from progressive Serbia, 503

Кутак за сналажење у књизи и две белешке

Регистар имена, 515
Словни регистар тематских одредница, 577
Белешка о физикалцу, 581
Слово захвалности, 583