Autori: Bojan Milić, Nikola Milić
Strana: 743
► Ostali detalji

ENCIKLOPEDIJA SVETSKE DRAME I tom

Enciklopedija svetske drame, odnosno enciklopedija najvažnijih pozorišnih komada svetske drame, obuhvata oko četiri i po hiljade naslova komada svetskog i domaćeg teatra, složenih abecednim redom, te preko hiljadu sto autora od Eshila do danas. Oko hiljadu petsto najznačajnijih komada prepričano je u kratkim sinopsisima i propraćeno komentarima. U zaglavljima sinopsisa navedeni su originalni naslovi, imena autora u izvornom obliku, zemlja i godina nastanka, broj lica i činova, kao i žanrovske odrednice. U komentarima koji prate sinopsise dati su sledeći podaci: prva izvođenja, literarni izvori, stilske odlike, recepcija, nagrade, ekranizacije i sl. Svaki sinopsis i prateći komentar integrisani su u zaseban članak. Oko sto najvažnijih komada obrađeno je detaljnije, a među njima su uglavnom antičke tragedije i Aristofanove komedije, većina Šekspirovih komada i najznačajniji komadi savremenog teatra, kao što su Majka Hrabrost, Čekajući Godoa, Šest lica traže pisca itd.Pod terminom „pozorišni komad“ podrazumeva se dramski tekst čija je svrha da ga glumci uživo izvedu na pozornici. Ova definicija obično ne uključuje pozorišne adaptacije romana, radio-drame i filmske scenarije, osim ukoliko su od izuzetnog značaja (npr. Golubnjača, Majstor i Magarita) ili ukoliko je slava adaptiranih scenskih verzija nadmašila slavu originala. Izuzetak čine muzičke drame, komadi tzv. kineske opere (npr. Sneg usred leta) ili savremeni mjuzikli, koji su u XX veku postali sinonim komercijalnog angloameričkog teatra. Takva dela su, ako su uvršćena u Enciklopediju, uglavnom samo pomenuta, a samo izuzetno, zbog svog značaja, obrađena kao posebni članci (npr. Kosa, Isus Hrist superstar).

ENCIKLOPEDIJA SVETSKE DRAME II tom

Rukopis Enciklopedije svetske drame, prvobitnog naslova Priručnik svetske drame, i u znatno kraćoj verziji, bio je pre više od četrdeset godina ponuđen Pozorišnom muzeju Srbije, u doba kada je predsednik Muzeja bio dr Petar Volk. Budući da Muzej nije imao sredstava da realizuje taj projekat, koji je tada ocenjen kao izuzetno značajan za srpsku pozorišnu kulturu, dr Volk je pokušao da zainteresuje pozorišta da učestvuju u njegovoj realizaciji… Nažalost, odziv pozorišta je bio skroman, te se taj pokušaj završio neuspešno. Dr Volk se kasnije okrenuo filmu i teoriji filma, a redakturu i recenziju projekta preuzeo je Jovan Ćirilov, koji je od smrti autora Nikole Milića 2000, sa Nikolinim sinom Bojanom Milićem restruktuirao Priručnik insistirajući na ažuriranju, sveobuhvatnosti te enciklopedijskom aparatu i karakteru dela, te na savremenijem nazivu Vodič kroz svetsku dramu.Od 2005. u ulozi redaktora u projekat se uključio i Feliks Pašić, koji je svoju poslednju godinu života skoro isključivo posvetio radu na ovom delu. Napokon, zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je pomoglo realizaciju ovog projekta, stekli su se uslovi za njegovo objavljivanje. Tom prilikom Vodič je preimenovan u Enciklopediju.Sa ovim projektom upoznata je većina pozorišnih teoretičara i stvaralaca Srbije, posebno starije generacije, uz složnu ocenu o izuzetnoj vrednosti dela… Konačno objavljivanje ovog kapitalnog dela predstavlja događaj od prvorazrednog značaja za srpsku pozorišnu i kulturu u celini.Dr Petar Volk