Autor: Bogdan Bogdanović
Strana: 119
► Ostali detalji

Kad se radionički događaj odigrao, i kad su se Timej, Hermokrat, Kritija, „Četvrti“ – a možda i još neki nepomenuti učesnik bez veće uloge, sličan docnijem Klejiniju i Megilu – razišli na sve četiri strane ondašnjeg sumornog grčkog sveta, iza njih je, pored uzbudljivih uspomena, moralo ostati i nešto što se ne može drugačije shvatiti do kao neka vrsta „teorijske zaostavštine“. Da bismo to potvrdili, podsetićemo se kako je još na samom početku radioničkog postupka bila iskorišćena jedna ranija „maketa“, vrlo davno sačinjena na nekoj seansi sličnoj ovoj što nam je opisana u tekstu Timeja i Kritije. Zatim, onako kako je događaj „krenuo“, tako su u radionici sagrađene i druge imaginarne makete, još dve, pa je možda, čak u tom trenutku, skicirana i četvrta, poslednja, ona koju je Platon obelodanio pred sam kraj svog života. U tom neobičnom poslu koji se ipak svodio na neku vrstu igre, učesnici su, i pored sve zamislive slobode, morali raspolagati velikim rasponom znanja. Koliko je samo bilo potrebno onovremene erudicije da bi se uopšte mogle sagraditi tako bogate i raznovrsnim činjenicama nabijene zamišljene makete nepostojećih gradova. I pošto je cela šarena građa na neki način (nama teško shvatljiv, ali očigledan) bila iznutra i vrlo dobro povezana, očevidno je da je u čitavom poslu postojala prikrivena ali čvrsta teorijska logika, bez koje se čak ni u urbanologiji slika ništa valjano ne može zamisliti i sprovesti.

Radionički istraživački događaj imao je za cilj da ukrsti znanje i imaginaciju, činjenicu i sliku, i da ih dovede do vrednosti vrhovne logičke potvrde nekih prethodnih pretpostavki. Koje su to pretpostavke, odnosno kakve su one mogle biti?Bogdan Bogdanović Ova knjiga je realizovana u saradnju sa Vojvodjanskom sociološkom asocijacijom i podržana je od strane Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo.