Autori: Nik Bostrom, Milan M. Ćirković
Strana: 576
► Ostali detalji

Pod rizikom globalne katastrofe podrazumevamo opasnost od razaranja i stradanja na globalnoj skali. Ratovi i pošasti su u istoriji čovečanstva doveli više puta do katastrofa, a promašene ideologije i totalitarni režimi zavili su u crno čitave epohe i oblasti. Napredak tehnologije donosi nove opasnosti, a pređašnja zbivanja se mogu ponoviti u obliku koji je teško predvideti.

U knjizi Rizici globalnih katastrofa, 25 vodećih eksperata razmatra rizike opasnih događaja sa kojima se suočava čovečanstvo u 21. veku. U njih spadaju prirodne katastrofe, nuklearni rat, terorizam, globalno zagrevanje, totalitarizam, napredna nanotehnologija, veštačka inteligencija i društveni kolaps. Knjiga takođe govori o politici rešavanja kriza, kao i metodima predviđanja i upravljanja katastrofama.

Ovo je neizostavan i sadržajan priručnik za svakoga koga zanimaju velika pitanja našeg vremena. Posebno je namenjen studentima i istraživačima iz oblasti prirodnih i društvenih nauka, tehnologije i politike, predavačima u obrazovnim institucijama, kao i drugim čitaocima čiji je profesionalni rad vezan za oblasti koje su obrađene u knjizi.

IZ PREDGOVORA SRPSKOM IZDANJU
Velika je čast i zadovoljstvo videti pojavljivanje ovog zbornika tekstova o globalnim katastrofičkim rizicima na srpskom govornom području. Tema su, očigledno, događaji za koje, nasuprot opštem mestu, doslovno važi da nakon njih život ne teče dalje. I dok se, kao što je u predgovoru ser Martina Riza i u uvodnom poglavlju predočeno, u ovom pogledu ne možemo previše oslanjati na iskustvo, to ne znači da je u pitanju išta manje značajna tema, ne samo u istraživačkom, već i širem životnom smislu. Antologija koju imate u rukama samo je jedan od početaka u ovom pravcu.

Ovde želim da pomenem jedan od aspekata problema koji nikad nije previše isticati, a koji je našem čitaocu gotovo neminovno poznat. Krajnje je vreme da se problemu globalnih katastrofičkih rizika da praktična, aktivistička nota i u našem podneblju, kao što je to već neko vreme slučaj u svetu. Standardni izgovori koji su se, nažalost, dugo razvijali u našoj sredini, naročito u medijskom i javnom diskursu, kao pokriće za nacionalizam, ksenofobiju i ciničnu zagledanost u vlastiti pupak, ovde prestaju da funkcionišu. Problemi kojima je posvećena ova knjiga su istinski globalni i utiču podjednako na Srbiju kao i na bilo koju drugu sredinu. Zagrevanje naše planete kao posledica efekta staklene bašte je već danas povezano sa poskupljenjima hrane na Futoškoj ili Kalenić pijaci podjednako kao i bilo gde drugde. Svetska ekonomska kriza iz 2008. se vrlo jasno – uprkos neukim i arogantnim tvrdnjama domaćih političara – osetila i odrazila na standard miliona građana naše zemlje. Prizemljenje aviona zbog, suštinski minorne, erupcije vulkana na dalekom Islandu iskomplikovalo je život putnicima na aerodromu „Nikola Tesla“ podjednako kao i na Hitrou, Šeremetjevu ili milanskoj Malpensi. Ukoliko je to slučaj sa događajima manjeg obima, utoliko pre i snažnije mora važiti za događaje ogromnih razmera kojima se bavi ova knjiga. (Neki od ovih i sličnih događaja koji su se odigrali nakon izlaska iz štampe originalnog engleskog izdanja ove knjige u junu 2008. godine samo su dodatno dali na značaju ovoj temi.)

Konačno, još jedna okolnost čini srpsko izdanje ove knjige dodatno zanimljivim. Kod nas nema značajne tradicije naučnog i filozofskog promišljanja ovih pitanja, ali jedan važan primer iz domena umetničkog stvaralaštva ne treba mimoići. Radi se o jednom od najvećih, ako ne i najvećem majstoru srpskog jezika u poslednjih pola veka, Borislavu Pekiću. U više svojih proznih dela, a izdvojiću ovde Besnilo, 1999 i Atlantidu, kao i u esejistici, njegova genijalna vizija još je pre više decenija upozoravala na neke od globalnih pretnji koje tek sada dolaze u fokus. Neka i ovo izdanje bude povod da se vratimo ovim proverenim vrednostima koje, na našu često neotkrivenu sreću, možemo čitati u originalu.


prof. dr Milan M. Ćirković