Аутор: приредиле Ковиљка Милићевић и Танкосава Дамјановић
Страна: 205
► Остали детаљи

Реч уредника
„Душа душу осећа”

Потомци увек имају свету дужност да пишу о божанским подвизима светих отаца и духовника свога времена и о њиховом часном животу, а ради приближавања савременика Богу. Наравно, на корист нам је када пишемо о нашим духовницима зато што их се сећамо и трудимо се да се угледамо на њих. А и сами духовни оци, бивајући у умилењу, помажу нам да дођемо код њих.

Годинама је отац Јован, мисли које су му пристизале „свише”, бележио на „папириће–лептириће”, качио на зидове келије, трпезарије и цркве како би их људи читали. Прикупивши те текстове „опомињалице–лечилице”, саздали смо књигу која је пред тобом драги читаоче, допуњујући је само на неколико места означених као напомена уредника.

Руководили смо се Очевом жељом да сачинимо „лепу књигу” његових прозних записа испреплетених стиховима, следећи његов рукописни стил, чак и у графичком обликовању текста. Било му је жао што мисли, „дошавше одозго” последње године свог земног живота, због немоћи и слепила, није могао сам да пренесе на папир.Током рада на књизи осећала сам Старчево живо присуство које ми је давало снагу да пребродим бројне препреке које су ме сналазиле и због којих сам застајала али, хвала Богу и настављала. Руководио ме је и свесрдно помагао као што ме је с љубављу саветовао готово четврт века.

Поред списатељског и песничког дара био је обдарен многим и силним стваралачким талентима; способношћу виспреног расуђивања; био је игуман – домаћин који је неговао традицију светосавског гостопримства; обазрив и саосећајан према људима; мелем за душе наше… Али, у дубини душе живео је „као да ме нема” следећи вољеног Христа, преиспитујући се и кајући се. – приређивач књиге Ковиљка Милићевић

Све што је у овој књизи написано има за циљ размишљање о духовним темама које воде јачању наше вере, а вера главном циљу – п о к а ј а њ у.
Те да нас Господ спасе, како бисмо наследили Царство Небеско.

Од оца Јована тресијско-космајског,
за успомену и молитвено сећање
сроднима по Богу

САДРЖАЈ

Уводна реч уредника, 3
Уводна реч приређивача, 5
О МОНАШТВУ И МАНАСТИРСКОМ ЖИВОТУ, 13
У такав манастир иди, где се монашко правило у потпуности испуњава и спроводи, и – у Рај води!
О МОЛИТВИ, 33
Која је прва молитва коју изговарамо када нас нешто погоди?
Исусова молитва: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме!“
О БОГУ И ЉУДИМА, 45
Стани, стани, роде мој, да ти каже неко твој!
Данас, сутра, прође век, не урадиш ни за лек.
Зашто си се родио, ако ништа ниси урадио?
О РАДУ, 139
Разговарате са дедом чије су руке пропустиле хиљаде и хиљаде лоза!
АУТОБИОГРАФИЈА НЕДОСТОЈНИ МОНАХ ЈОВАН, 155
Да ли памтим први сусрет с Богом?
Родио сам се с Богом.
ГДЕ ЈА СТАДОХ – ВИ НАСТАВИТЕ, 187
Добар договор је као кад добро гуди и добри договарачи постају добри људи
ПРОПОВЕД ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ЈОВАНА НА ОПЕЛУ,201