Аутор: Јован Пејчић
Страна: 146
► Остали детаљи

У обновљеној Србији, Возаровић не беше само први књиговезац, књижар, издавач, него и заштитник културних добара, мецена, творац и домаћин књижевног дома чији ће рад довести до отварања прве јавне библиотеке код нас – дома у којем ће се родити мисао о оснивању Друштва српске словесности, и у којем ће бити покренут и уређиван Возаровићев алманах Голубица с цветом књижества србског, а који ће, опет, бити узет као узор при покретању Гласника Србског ученог друштва.

У Београд је Возаровић дошао 1827. године; српско држављанство примио је, на поновљену молбу, тек 1846, годину и три месеца пре смрти.

Родољуб изнад свега, није се клонио политике. Био је поверљиви човек Илије Гарашанина и Уставобранитеља.