МИКРО КЊИГА
    од 1984. год.
    ✚ Православни подсетник
    ♥ Lista želja
    Билтен
    Форум
    Контакти и питања
    Knjige▹PravoslavljeПразници и славе

    Prikaži 4 puta
    veću sliku


    Ко слави славу њему и помаже: хиљаду година крсне славе у Срба: слава, верски обичаји и понашање у цркви - приручник за сваку породицу
    Аутор: приредио Јован Србуљ
    Страна: 386
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A
    Садржај

    О ОВОЈ КЊИЗИ, 5
    Епископ Будимски Данило (Крстић)
    СРБ ЈЕ ХРИСТОВ (ВЕРОНАУКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ) , 11

    КО CY СРБИ И КАКО ВЕРУЈУ
    НАШ ПЛЕМИЋКИ ГРБ, 35
    КАКВА ЈЕ СВЕТОСАВСКА ВЕРА, 38
    СМИСАО ПРАЗНИКА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ, 45
    ТРАДИЦИОНЛНИ КЛЕНДАР И ХРИШЋАНСТВО У СРБА, 48

    СРБСКИ РЕЛИГИОЗНИ АКТ ПО КЊИЗИ „ГОДИНА ПРОЛЗИ КРОЗ АВЛИЈУ“ МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА, 53
    Начин на који верујемо, 55
    Кроз пробуђену природу до храма, 57
    Народ постаје иконичан, 59
    Небеска војска, 60
    Повратак у свет, 61
    Мајстор за велико и несхватљиво, 62

    ИЗ ИСТОРИЈЕ КРСНЕ CЛАBE
    ХРИШЋАНСКО ПОРЕКЛО КРСНЕ СЛАВЕ У СРБА, 65
    НАЈСТАРИЈИ СПОМЕН КРСНЕ СЛАВЕ, 71
    СВЕТИ САВА И КРСНА СЛАВА, 77
    СЛАВА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ, 80
    У БОСНИ И КОД РИМОКАТОЛИКА, 81
    ВЕКОВНА БОРБА ЗА КРСНУ СЛАВУ, 83
    ВУК КАРАЏИЋ О СЛАВИ, 89
    РАТ ПРЕВЕРИЦА ПРОТИВ КРСНЕ СЛАВЕ, 92
    КОМУНИСТИ ПРОТИВ КРСНЕ СЛАВЕ, 95
    Поука монаха Митрофана Хиландарца, 101

    ЗНАЧЕЊЕ СЛАВСКИХ ОБИЧАЈА
    СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О КРСНОЈ СЛАВИ, 105
    ВУК ВРЧЕВИЋ О СЛАВСКИМ ОБИЧАЈИМА, 116
    СЛАВА КАО ОСНОВА ОБИЧАЈНОГ ИДЕНТИТЕТА, 120
    КРСНА СЛАВА У БАЊАЛУЧКОМ КРАЈУ/
    СВЕДОЧЕЊЕ ЈОВАНА ДУШАНИЋА, 125
    Аманет од ђеда, 129
    Знам ја шта сам, 130
    Сеоска слава Масла, 132
    РОДБИНА И СВОЈТА Y НАШЕМ НАРОДУ, 133

    Епископ Браничевски Хризостом (Војиновић)
    ЗАШТО И КАКО СЕ СЛАВИ CЛАBA

    Српска слава или крсно име, 137
    Штаје слава?, 137
    Како су наши преци поштовали и славили славу, 140
    Откуда гозбе о славама, 142
    Како треба да славимо славу, 143
    Шта је потребно припремити за прослављање крсног имена - славе, 144
    Каквих има слава, 147
    Освештање славске водице, 148
    Уочи славе, 151
    На дан славе, 151
    Како се прави славски колач, 157
    Како се спрема славско жито, 159

    НАРОДНЕ ПЕСМЕ О КРСНОЈ СЛАВИ
    КАКО СЕ КРСНО ИМЕ СЛУЖИ, 163
    МАРКО КРАЉЕВИЂ И БЕГ КОСТАДИН, 164
    ТУРЦИ НЕ ДАДУ ПИТИ У СЛАВУ БОЖИЈУ, 165
    КО КРСНО ИМЕ СЛАВИ, ОНОМ И ПОМАЖЕ, 168
    ПРИЧЕ И СВЕДОЧЕЊА О КРСНОЈ СЛАВИ , 171

    Свештеник Милослав Гвоздић
    РОЂЕНДАН НАШЕГ ДОМА, 171

    Григорије Божовић
    УОЧИ СВЕТОГА, 174

    Свештеник Боривоје Симоновић
    МОЋ КРСНЕ CЛABE, 185

    Воја Јоцић
    БОЖИЈА ПОМОЋ, 187

    Петар Петровић
    КРСНА CЛABA, 190

    Јеромонах Caвa Вазнесењски
    КРСНА CЛABA ЈЕ СПАСИЛА ОД ГРЕХА, 194

    ХРИШЋАНСКИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ
    БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ, 199
    БАДЊИ ДАН, 203
    БАДЊЕ ВЕЧЕ, 209
    БОЖИЋ, 212
    СРБСКА НОВА ГОДИНА, 215
    КРСТОВДАН, 217
    БОГОЈАВЉЕЊЕ, 217
    ЈОВАЊДАН, 219
    САВИНДАН, 219
    ВЕЛИКИ ПОСТ И ВАСКРС, 220
    СТРАСНА СЕДМИЦА И ВАСКРС, 223
    Фарбање васкршњих јаја, 230
    НАЈРАДОСНИЈИ ДАН, 231
    Побусани понедељак, 231
    ОБИЧАЈИ ЗА ДРУГЕ ПРАЗНИКЕ, 233

    НЕХРИШЋАНСКИ ОБИЧАЈИ, СУЈЕВЕРЈА И ВРАЏБИНЕ
    СУКОБ ПАГАНСКОГ И ХРИШЋАНСКОГ КАО ИЗВОР СУЈЕВЕРЈА, 239
    ИЗ ИСТОРИЈЕ ПРАЗНОВЕРЈА, 244
    ВЕРОВАЊЕ У СНОВЕ, 247
    ПРЕДОСЕЋАЊА, 250
    ДОБРО И ЛОШЕ „ЗНАМЕЊЕ", 250
    МЕШАЊЕ РЕЧИ БОЖЈЕ С ПРАЗНОВЕРЈЕМ, 251
    АМАЈЛИЈЕ, 251
    ЛЕЧЕ ЛИ ВРАЧАРИ?, 252
    ПОСТОЈИ ЛИ УРОК? ДА ЛИ „САЛИВАТИ СТРАВУ“?, 253

    КАКО ЦРКВА БРИНЕ О НАМА?
    О МОЛИТВАМА ЦРКВЕ ЗА СВАКОГ ВЕРНОГ, 259
    СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА, 263
    ТАЈНА КРШТЕЊА, 263
    ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА, 265
    ТАЈНА ПОКАЈАЊА, 267
    ТАЈНА БРАКА, 268
    ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА, 269
    МОЛИТВОСЛОВЉА, 271
    СЛУЖБА ОПЕЛА: ИСПРАЋАЈ У ВЕЧНИ ЖИВОТ, 275

    ЖИВОТ Y ЦРКВИ
    ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ БОГ СТВОРИО ЦРКВУ?, 293
    ПОНАШАЊЕ У ХРАМУ, 293
    Како се понашати у храму Божјем?, 294
    Зашто жена у храму покрива главу?.297
    СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЋА, 300
    ЦРКВА ЈЕ ОРГАНИЗАМ, АЛИ И ОРГАНИЗАЦИЈА, 301

    ЖИВОТ ПРАВОСЛАВНИХ У ДOMУ
    КАКАВ ЈЕ ДОМ ХРИШЋАНИНА, 303
    ПОСТ, 316
    БЛАГОЧЕСТИВИ ОБИЧАЈИ

    ЗАШТО ПОСТОЈИ ПОБОЖНА ОБИЧАЈНОСТ?, 318
    О СВЕТОМ ПРИЧЕШЋУ, 319
    О ИКОНАМА ШТАМПАНИМ У НОВИНАМА, 320
    О БРОЈАНИЦАМА, 325
    КАКО ПОСТУПАТИ СА СВЕТИЊАМА ВАН УПОТРЕБЕ, 328
    НЕРАДНИ ДАНИ И ЦРВЕНО СЛОВО, 328
    ДА ПОНОВИМО, 329
    КАКО УПРАЖЊАВАТИ ОБИЧАЈЕ Y ВЕЛИКИМ ГРАДОВИМА / РАЗМИШЉАЊЕ НА КРАЈУ, 331

    НАРОДНИ МОЛИТВЕНИК
    СЛАВАРИЦА или „дизање" славе при ломљењу колача према народном обичају, 339
    СРПСКЕ НАРОДНЕ МОЛИТВЕ
    Народна молитва из Црне Горе, 341
    Молитва гатачког сељака, 342
    Молитва Светом Николи, 343
    Српска народна молитва, 343
    Молитва из Левча и Темнића, 344
    Молитва са Косова, 344
    Славска молитва, 345
    МОЛИТВЕ У РАЗНИМ ПРИЛИКАМА
    Народна молитва, 347
    Чин узимања Богојављенске воде после припреме, 347

    СЛАВСКИ ТРОПАРИ, 351
    КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА, 376


    О овој књизи

    Књига коју читалац има у рукама настала је поводом хиљадугодишњег помена крсне славе у Срба. Она се бави не само славом, него и нашим верским обичајима, а укратко даје и преглед основних верских истина које би сваки православни хришћанин у нашем народу требало да зна.

    Крсна слава је израз светосавске духовности, онога што је Свети владика Николај звао „православљем србског стила и искуства“. Али, светосавље је, пре свега и изнад свега, хришћанска вера која је нашла сво) обичајни израз у нашем народу. Професор Богословског факултета СПЦ, Теодор Титов, Рус, који је у часопису „Светосавље“ 1934. написао први програмски чланак на ову тему, забележио је, између осталог, и следеће: Свечовечанска Савина идеологија није била никако пансловенски филетизам. Свети Сава је био одушевљени панправославац. Више година свог просветитељског рада у Србији провео је у путовањима за Грчку, Свету Земљу, Египат и Бугарску. Главни је циљ ових путовања био чување,снажење и одржавање најближих односа и по могућности чак јединства између различитих помесних Православних Цркава/... / Само и једино светосавље је могло да спасе и очува српско племе за време његовог многовековног ропства, које је дошло као последица косовске катастрофе. То значи светосавље није етнофилетизам, него самосвојни израз свечовечанске суштине хришћанства. Чувени србски философ и теолог, др Димитрије Најдановић, који је такође много урадио на тумачењу светосавља, вели: „Наша Црква исповеда једну,свету,саборну и апостолску Цркву. Никад никоме није пало на памет да исповеда некакву „светосавску Цркву./... / Ниједан Србин није од памтивека до данас венчан у име Светога Саве него Свете Тројице. Нити причешћен пресветим и пречистим телом Светога Саве, него Господа и Спаса Исуса Христа. Једном речи, ниједна Света Тајна није обављена у име Светога Саве /... / Најмање је Светоме Сави падало на ум „светосавље“. Он је био
    васцео православац превасходно светогорског православља”. Свети

    Јустин Ћелијски, са своје стране, у „Светосављу као философији живота“, јасно вели: „Кад се наша народна душа први пут устумарала на раскрсници између два света, Свети Сава ју је одлучно повео путем Богочовека Христа. До њега, она је била слепа; кроз њега, она је прогледала и први пут угледала вечну Истину и вечни смисао живота. Од смртног, он је душу нашу окренуо Бесмртном, од временог Вечном, од човечјег Богочовечном".

    А Свети Николај Жички у свом предавању „Национализам Светог Саве“ истиче: „Сава није постао интернационалист, него жарки еванђелски националист. И касније као старац он није дао да се до његова срца дохвати шовинизам или искључивост према другим народима, ближим и даљним, него је пружао своју помоћ сваком народу Божјем на земљи где год је долазио и где год је могао. Тај неискључиви и широки дух поште (поштовања, нап. прир.) и љубави према свим народима наследио је српски народ од свог светитеља и одржао га је на висини и у части кроз дуге светосавске векове”.

    Дакле, бити светосавски Србин значи бити свечовечански православни хришћанин. Зато ова књига почиње једном нарочитом веронауком, под насловом „Срб је Христов", што је реч коју је Свети ђакон Авакум, мученик за веру, рекао Турцима кад су хтели да га преведу на ислам да би му поштедели живот. Али, Христос му је био дражи од живота. „Срб је Христов” је веронаука коју нам је, кроз своја предавања, оставио велики духовник друге половине 20. века, блаженопочивши епископ будимски Данило (Крстић). Ми је у овој књизи доносимо кроз низ одговора на питања што их свако кога занимају Бог и душа може поставити. Благодарни смо брату у Христу Мирку Нанићу који нам је доставио прекуцане белешке с његових предавања.

    У поглављу „Ко су Срби и како веру ју“ бавимо се неколиким питањима која се тичу србског религиозног акта начина на који је наш народ одговорио на Христов позив у Цркву. Пошто је србска слава један од најрадоснијих празника, дали смо тумачење смисла празновања, објасни ли везу између традиционалног ратарског календара наше патријархалне цивилизације и празничног календара Цркве, а слику србске народне побожности понудили у повести о начину на који је наш човек примао Свето Причешће на Васкрс, доживљавајући, како каже Милован Данојлић, Бога као „Мајстора за велико и несхватљиво".

    Наша крсна слава имала је и свој развој од тзв. „праславе", какву је, пре хиљаду година, славио војвода Ивац у околини Охрида, преко средњовековног периода, када јој Свети Сава даје данашње уобличење, до наших дана. Против крсне славе су се бориле преверице, бивши Срби, који су, убијајући своје сународнике, настојали да убију своје сећање на издају. И комунисти су желели да разоре наше славско сећање у Христу, али нису успели у томе.

    Шта значе наши славски обичаји? После дубинског тумачења овог породичног обреда, које нам даје Владика Николај, понуђен је низ сведочења о многоликости србске славе, који указују на дубину народне душе која благодари Господу за сва доброчинства Његова. Из разних крајева чују се славословни гласови Срба. Пошто слава окупља породицу, дати су и називи родбине и својте у некад најпородичнијем народу на Балкану, које смо, авај, почели да заборављамо.

    Подробни практични приручник за слављење славе дат је у тексту блаженопочившег владике браничевског Хризостома (Војиновића), под насловом „Зашто и како се слави слава ”. Дати су одговори на многобројна питања шта је слава, како су наши преци поштовали крсну славу, откуда гозбе о славама, шта је потребно припремити за слављење славе, како се спремају колач и жито...


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Ко слави славу њему и помаже: хиљаду година крсне славе у Срба: слава, верски обичаји и понашање у цркви - приручник за сваку породицу
    Издавач: Образ светачки
    Страна: 386 (cb)
    Povez: тврди
    Писмо: ћирилица
    Формат: 18 cm
    Година издања: 2018
    ИСБН: 978-86-84595-86-9
    Naručite
    Cena: 890 RSD
    Cena za inostranstvo:
    9,00 EUR
    Kom.:
    ili
    Naručite telefonom:
    Nije radno vreme
    nismo dostupni na telefonu.





    Kupljeno uz ovu knjigu

    Пут спасења у 21. веку, 2. друго допуњено издање: Духовни путокази данашњем човеку
    1490 din.

    Свети Григорије Палама: књига 4: Посланице
    1950 din.

    Акатисти, канони, службе, молитве
    1650 din.

    Хришћанство и модернизам
    770 din.

    Преподобни Никодим Светогорац: Невидљива борба
    950 din.

    Акатисти светима
    1490 din.

    Свети Игњатије Брјанчанинов: Аскетске проповеди
    1590 din.

    Старац Тадеј Витовнички: Без љубави нема живота
    750 din.

    Лечење душе у православној Цркви: Духовне и душевне болести од неурозе до депресије и прелести, 2. допуњено издање
    1490 din.

    Енциклопедија православног духовног живота
    1490 din.

    Свети Јован Лествичник: Лествица
    880 din.

    Пост и Свето Причешће у Православној Цркви
    950 din.

    Сабрана дела Патријарха Павла: 6 књига
    6500 din.

    Пут хришћанина
    820 din.

    Трагање за истином
    820 din.

    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024