Аутор: Александар Ђуришић
Страна: 216
► Остали детаљи

Како је живео, волео и плакао Небојша Глоговац?

Лобања, Шоне, Шонси, Глоги, Небојша, Панчевац – и још много имена и надимака имао је човек који је глуми, али и свему осталом, дао и карактер и реч.
Био је свој и неосвојив. Давао се коме је хтео, а заузврат није тражио ништа.
Сведочења најближих откривају непознате детаље из живота овог великана: како је као момак радио у продавници музичких уређаја, шта му се све дешавало док је стопирао од Панчева до Београда, зашто му се на пријемном испиту на Академији драмских уметности тресла нога и како су све велике улоге и највећи редитељи после тога тражили и јурили баш њега.
Овде су први пут објављене песме које је писао за своју душу.
У најлепшем маниру сударају се исповести младих глумаца, који су га доживљавали као ћалета, и бардова југословенске сцене, који никада не могу да забораве тренутке проведене са њим, и на сцени и у кафани. Судар генерација, које је само Глоги умео да обједини.
Зашто је одбио Анђелину Џоли, а прихватио да буде Дража Михаиловић, шта му је значила Црвена звезда и које су га страсти, поред мотора, тавли и кувања, још опседале.
О инспирацији и радовању свакодневним тренуцима, али и о моментима када му је живот доделио улогу да се суочи са смрћу, говоре његови пријатељи.
О највољенијем српском глумцу приповедају Војин Ћетковић, Наташа Нинковић, Аница Добра, Жарко Лаушевић, Раде Шербеџија, Никола Ђуричко, Вида Огњеновић, Никола Пејаковић, Паоло Мађели, Јагош Марковић, Александар Поповски, али и жене с којима се волео, кумови, пријатељи, људи који су били са њим када није био на сцени, када се саплитао о сопствени таленат и када му је требало снаге да се попне на глумачки трон. С којег никада није сишао.
На овој вртешци речи и емоција, сузе смењују смех, а смех изазива сузе. Нема заустављања, флипер се игра у четири руке.
Умео је и да живи, а и да умре.
Његов рецепт налази се међу овим страницама.