Аутор: Александар Рајић
Страна: 101
► Остали детаљи

Владика Николај Велимировић је био епископ, истакнути теолог и беседник. Због свог умећа у беседништву је називан и Нови Златоусти, а због великих напора и заслуга за српску ствар у Првом светском рату је назван трећом српском армијом. Српски народ тог доба је у границама англосаксонског света побрао огромне симпатије, између осталог и заслугама владике Николаја. У међуратном периоду српски народ, све више занесен југословенством, почиње да заборавља на свој идентитет, културно и духовно наслеђе. Као реакција на то, основан је Богомољачки покрет, чији је предводник био управо владика Николај. Један је од зачетника идеологије светосавског национализма, која је била покретач и идеологија ЗБОР-а Димитрија Љотића.
Једна од етикета коју најчешће добија, како би се дискредитовала његова личност, јесте његов наводни антисемитизам. Чињенице и сведочанства говоре да је владика Николај у Другом светском рату спасавао Јевреје, колико је то било у његовој моћи. Најпознатији пример јесу мајка и ћерка из породице Најхаус, које је сакрио у Љубостињи тако што је мајку Маргиту обукао у монашку одору, а ћерку Елу сакрио у џак сакривен испод својих ногу и покрио га разноразним намирницама. На тај начин су прошли кроз прстен немачких војника. Маргиту и Елу је крио 18 месеци, а обезбедио им је и фалсификована документа. Од краја Другог светског рата, па до смрти 1956. године, живео је у Америци. Његове мошти су пренете 1991. године у његову задужбину – манастир Лелић, где се и данас налазе. Канонизован је од стране СПЦ 2003. године.