Аутор: Миле Недељковић
Страна: 474
► Остали детаљи

Књига је врста годишњег календара а у исто време чувар традиције, обичајник, подсетиник на вреске празнике, приручник за предвиђање времена, саветник за сезонске радове у пољу, ризница народних изрека…

– По данима од Петозарних мученика (26. дец) до Божића (7. јан) гледа се какво ће време бити у наредној години. Један дан је један месец – ако неког од тих дана пада снег, онда ће бити кишан онај месец што га тај дан представља у идућој години, а ког дана је ведро, тај ће месец бити без кише. – Од Светог Николе (19. дец) дан бива дужи онолико колико петао може да скочи с прага – До Светога Луке (31. окт) тур’ ђе оћеш руке, од Светога Луке, у џепове руке – Кад ко кога удеси, у сваком смислу те речи, каже се да га је удесио кô за Врбицу (друга субота пред Ускрс) – Светог Спиридона (25. дец) славе папучари – и они што папуче израђују и они што се плаше својих жена – Јануар је у Вуковом речнику био сјечањ, у цркви богојављенски месец, а у народу и големи месец; јули – илински месец и жетвар; септембар – малогостојински месец и гроздобер; новембар – аранђеоски месец и студен – Пре појаве Деда Мраза деца су поклоне добијала на Никољдан (19. дец), Материце (друга недеља пред Божић), Очеве (прва недеља пред Божић) и Божић (7. јан), а давала на Детињце (трећа недеља пред Божић)

– Од змија штите јеремије (око Јеремијиног дана, 14. мај), кишу призивају прпоруше и додоле (кад је сушно лето), добар род доносе крстоноше (о заветинама и литијама), караконџуле растерују сировари (уочи Малог Божића, 14. јан), а комендије терају комендијаши (у белој недељи, првој пред ускршњи пост)

– У чистој недељи (првој у Ускршњем посту) пере се и чисти све у кући, у гостинској недељи (првој пред ускршњи пост) дочекују се гости, у загонетној (првој пред ускршњи пост) оштри се дух и огледа у домишљатости, а у шареној недељи (четвртој пред ускршњи пост) дозвољено је да се „шара” У народу се, дакле, тачно зна кад је чему време, јер је целина живљења календарски усклађена и цела година пропраћена је одређеним радњама – тачно се зна откад и докад се нешто ради, песма пева, игра изводи, и чему све то служи.

О таквом животу по народним обичајима говори ова књига

. • 110 празничних дана с пратећим обичајима
• 16 врста обредних поворки
• 5 врста слава
• на основу грађе сакупљене са свих простора на којима су Срби живели или живе (Војводина, Мачва, Јасеница, Стари Влах, Неготинска Крајина, Жупа, Левач, Лесковачка Морава, Рудничко, Алексиначко и Врањско Поморавље, Метохија..., Лика, Банија, Книн, Босанска Крајина, Барања, Семберија, Кучи, Васојевићи...).
• са илустрацијама Марка Марковића, сликама наивних уметника из богате збирке Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини, фотографијама, иконама и фрескама – њих више од 300 • у заштитној дрвеној кутији