Аутор: Мића Миловановић
Страна: 400
► Остали детаљи

У роману Миће Миловановић „Молитва за оца Прохора“ кроз судбину 95-огодишњег јеромонаха оца Прохора – Мића Миловановић епском ширином осликава бурне догађаје српске историје двадесетог века. Стари духовник пред смрт у Чачанској болници доктору Видосаву Крљанцу прича готово библијску причу о судбини овога народа који „на ветрометини историје остаје усправан и у чеоном судару са силама земаљским милионским жртвама плаћа своју слободу.“ Отац Прохор проживљава страхоте паљења свога завичаја Драгачева, велика мучилишта у Варни, на Бањици, стрељање у Јајинцима, патње у Маутхаузену да би главе настрадалих другова, попут светих реликвија, отуда враћао њиховим кућама. Слике умирања српских тифусара у чамцима на Црном мору 1916. пред немачким рафалима испод Авале 1943. гасне коморе Хитлерових логора ову причу приближавају античким митовима и призорима јеванђелског жртвовања. Отац Јован Варгић (касније јеромонах Прохор), носећи крстић у недрима (који је још као дете нашао у рушевинама прастаре црквице у Драгачеву), преживео је све ове страхоте да би ту крваву сагу пред смртиспричао некоме ко ће то за будуће нараштаје забележити. рецензент Радован Маринковић каже: „Иако су у ову романескну гражевину узидане стварне личности, у овом роману све постаје готово митско, свевремено. Мајсторски водећи радњу у овој саги о главоносцу, баштинику мртвих глава и лобања, аутор судбину једног човека до симбола поистовећује са страдалништвом васколиког српског народа.“ Други рецензент, Владимир Димитријевић бележи: „Поздрављамо књигу Миће Миловановић „Молитва за оца прохора као сведочанство које смо дуго чекали. Од овога романа би се могао снимити потресан филм над којим се може размишљати и плакати.