Аутор: Старац Јосиф Исихаста
Страна: 314
► Остали детаљи

Благословио: Iguman Svete srpske carske lavre Hilandara

САДРЖАЈ

Поздравно слово, 5
Предговор, 7
Живот у подвигу , 16
О овом издању, 24

ПИСМА МОНАСИМА И МИРЈАНИМА
Младићу који се распитује о молитви, 27
Истој особи, о молитви, и одговори на питања, 30
Монаху који је ступио у подвижничку арену, 33
Чедо моје, ако обратиш пажњу на оно што ти пишем, 38
Не заодевај се само лишћем, 42
Пишеш о гневу у срцу безумника, 44
Послушај о нечему што ми се догодило, 47
Зар нећеш све то да претрпиш за моју љубав?, 52
Творац је дунуо у тебе и дао ти дух живота, 54
Благодат увек претходи искушењу као упозорење да се припремиш, 60
Затекао сам многе оце у делању и созерцању, 64
Тако ум постаје сав светлост, сав прозрачност, 68
Благодат Божија не зависи од човекове старости, 71
Уистину је велика тајна послушања, 73
Ти ме, дакле, нећеш послушати, и вратити се назад?, 76
Када се успињеш на Голготу, неизбежно је да падаш, 80
Не напуштај своје место у време искушења, 83
Поново сам устао и повео рат са свим (злим) духовима, 87
Покај се кад год погрешиш и не губи време, 90
Не очајавај! То се свакоме догађа!, 92
Било да је велики или мали, грех се брише истинским покајањем, 95
Ти, дакле, не желиш да патиш? Онда немој желети ни да се узвисиш!, 97
Штап је противотров за сваку страст, 100
Те вечери Бог ми је показао злобу сатанину, 102
Чула престају да делују и човек бива уграбљен у созерцање, 105
Сестро у Господу и најпобожнија игуманијо, 108
Ја јурим Богу; не марим шта људи мисле, 112
Монахињи која се припрема да прими свету анђелску схиму, 115
Благословен је Бог који смртнике док су још у телу, уздиже до живота Бестелесних, 117
Без воље Божије не можемо се ни разболети ни умрети, 121
Од сада, свет је за тебе умро и ти си умрла за свет, 127
Малодушност је мајка нетрпељивости, 131
Не могу ти описати колико су пред Пресветом Богородицом угодне целомудреност и чистота, 135
Те промене, чедо моје, дешавају се свакоме од нас, 138
Молитва се прекида, телесни удови умиру ју, и само ум созерцава унутар заслепљујуће светлости, 142
Кружна молитва унутар срца никада не прети прелешћивањем, 148
Предстоји ми да вам, због љубави према вама и због ваше душевне користи, укратко опишем свој живот, 153
Љубљена моја мајко, са свом мојом браћом, сродницима и пријатељима, 162
Љубљена моја сестро, радуј се у Господу, 166
Бог увек помаже и увек стиже на време, али је трпљење неопходно, 171
Ускоро ће пролеће и мало-помало ишчезнуће зима тескобе, 175
Сестро моја, то је уметност над уметностима и наука над наукама, 178
Заиста сам познавао брата који је био у иступљењу док је седео у ноћи пуног месеца, 182
Буди опрезна, драга моја кћерчице, јер си сада већ одрасла и помисли почињу да се мењају, 186
Радуј се у Господу, мој љубљени и најжељенији сине, 189
Овај свет је, чедо моје, сујетан, 190
Ми смо овде изабрали небеску философију, 192
Послушај мој глас, добри мој сине, 193
Мој живот је прошао у болу и болести, 197
Ко је, чедо моје, спознао судове Божије?, 199
Блажен је онај који се даноноћно сећа смрти и припрема се да је сусретне, 201
Авај мени, скрушеном и убогом! Какав ћу одговор дати у часу Суда?, 202
О, чеда моје, човек никада није сасвим лош!, 205
Живот у пустињи подразумева другачије битке, док живот у свету подразумева мноштво различитих врста борбе, 207
Све њих научи да се моле, да непрестано изговарају молитву, 209
Онај који је векове створио и који је пре векова постојао, у дубокој тишини створио је и небеске силе, свете анђеле, 214
Богословствују безгласни богослови, ове прекрасне стене, као што чини и васцела природа, 217
О свештенику који кади, 219
Слушаћемо радосни пети глас, 220
Побрини се да бар сада опет дођеш, 223
О, сујетни свете! О, лажљиви људски роде! Ничега доброг нема у теби!, 225
Написаћу кратак састав за мог сина, 227
Ми немамо свадбено рухо, и зато се морамо очистити, 229
Срце не прихвата да буде подељено. Богу твоме једино се клаљај и Њему јединоме служи, 231
Молим Вас да тај бол удаљите од своје душе, 234
Када се човек исповеди, његова душа се очишћује и уподобљује блиставом дијаманту, 236
То показује да је Ваш живот богоугодан, 238
Ако се не одрекнеш греха, све што учиниш биће узалудно, 239
Не сумњај да је време да обучеш свету схиму, 240
Христос је почетак и свршетак сваког добра, 241
Постави добар почетак, како би и крај био добар, 242
Све треба да прати постојана, непрекидна умна молитва, 244
Многомилостиви Христос не тражи много од тебе, 246
Што је више љубиш, она те више љуби, 248
Положи стотину пара, да бих ја положио хиљаду златника, 250
Буди обазрив и страхуј, и утекни од греха, 252
Ако будеш читала Житија светих и ако се мало потрудиш током ноћи, 253
Велику меру ћеш достићи и без великог труда и подвига, 255
Нека сва душевна стремљења буду обухваћена Богом, 257
Када једном заволиш Бога, тада ћеш и ближњег љубити као самога себе, 258
Никуда нећу поћи. Уснућу овде, са својим оцима, 260

ПОСЛАНИЦА ИСИХАСТИ ПУСТИЊАКУ
Посланица светогорском подвижнику, 263
Предговор, 264

Прво поглавље
О монашком правилу и животу, или како проводити 24 часа дана и ноћи, 265

Другo поглавље
Одговори на питаља истог монаха, 267

Треће поглавље
О Духовном делању разума и о томе како треба да мислимо, 268

Четврто поглавље
О пажљи и како да се боримо са помшпљу преузношења (гордости), уколико дође Божија помоћ, 272

Пето поглавље
О томе како долази Божија благодат и како се разликује од прелести, а такође и о кратком путу, 275

Шесtо поглавље
О томе како подвижници падају у прелест ако немају учитеља, и шта је лек за њихово исцељење, 279

Ceдмo поглавље
О томе како се враћа Божија благодат, након што нас је претходно поучила, 284

Осмо поглавље
О другој прелести, 289

Девеtо поглавље
О разним видовима ове исте прелести, 293

Дeceтo поглавље
О двострукој борби демона и о томе како вешто ратују са подвижницима, 295

Једанаесто поглавље
О три стања природе којима човек усходи и нисходи: природном, противприродном и натприродном; о три вида Божије благодати коју човек може добити када присили људску природу, тј. о благодати очишћења, о благодати просветљења и о благодати савршенства, 298

Дванаесто поглавље
О љубави, 302

Епилог, 307