Аутор: протођакон Мр. Љубомир Ранковић
Страна: 260
► Остали детаљи

Ево књиге која покреће нове расправе, а не намеће готове ставове. Тема је жена, и то кроз призму "благословене утробе" и "благословеног семена". Јер прави смисао хришћанства је стално рађање новог човека и непрестано стварање новог неба и нове земље. Свему овоме нас поучава ова најновија књига протођакона мр Љубомира Ранковића, која је прерађен, дорађен и широј публици прилагођен магистарски рад. Тема је животна, ни мало лака, аутор је третира слободно и одговорно, без табуа и клишеа.

Тема овог дела је жена у низу догађања: као родиља, учитељица, васпитачица, супруга... Жена мајка у животу великих српских светаца и научника... Али, и жена у моралној дилеми абортуса, жена у првом брачном троуглу, па чиста и „нечиста”...

из интервјуа са аутором за Политику:


Како сте дошли до ове теме?

Одавно сам уочио чињеницу да су жене главни „потрошачи” верских медијских садржаја: претплатнице часописа, читатељке верских књига, редовне слушатељке црквеног радија, који је сад, нажалост, угашен (!). Ова чињеница скренула ми је пажњу на женску популацију и на њен положај у нашој цркви, али и у свим другим делатностима. И морам признати да сам овим радом открио једно велико духовно благо које поседују жене.

Ипак, жене су још у „запећку”?

Великани цркве заобилазе ову тему и баве се, углавном, догматским правилима, која верници морају да прихвате без икакве примедбе. А ово значи да хришћанство није довољно схватило и разумело жену због чега, кроз историју, највећу штету трпи и црква и друштво уопште. Јер, ни црква ни друштво немају довољно снаге и способности да овај сурови мушки свет, препун сукоба и напетости, преобразе љубављу, трпљењем и смирењем, врлинама које су главне особине бића жене.

Шта је суштина бића жене?

Материнство, пре свега. Ипак, нису све жене у ситуацији да буду мајке у телесном смислу, али зато могу да буду духовне мајке које ће одгајати, поучити и усмерити децу у свом окружењу да кроз живот иду без журбе и нервозе, вођене својом жељом и снагом свог ума. Јер, свака жена, у дубини своје душе, носи благо света. У песми „Српске мајке” песник Јован Јовановић Змај каже: „А васпитач? – то је мајка што јој свако дете следи. Више од сто учитеља једна добра мајка вреди”.

Шта се зна о мајкама великих српских просветитеља...

Првог српског архиепископа, Светог Саву, родила је Ана. Ова побожна и просвећена жена изградила је, у детињству, чврсте темеље Расткове личности, а он је постао симбол и знамење целог српског народа... Свети владика Николај Велимировић је често говорио да је све вредно и велико у свом животу – веру, честитост и родољубље – стекао и наследио од мајке Катарине.

... а српских научника?

Славни Михаило Пупин, родом из банатског села Идвора, у свом чувеном делу „Од пашњака до научењака”, за које је добио Пулицерову награду, са изливима дирљиве нежности пише о својој мајци Олимпијади која је величала вредност књига и вештину писања. А истакао је: „Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи”... И Никола Тесла гајио је осећања дубоке захвалности према мајци Георгини (Ђуки), попадији из Смиљана код Госпића. По Николиној причи, он је свој проналазачки дар наследио од мајке која је сама направила разбој и још много тога. А да је за мајку био везан неком необјашњивом природном везом показао је чињеницом да је једног дана оставио недовршене све послове у Америци и стигао у Смиљан само дан пре мачине смрти!

Емисију Агапе у којој аутор представља књигу можете погледати на:

http://www.youtube.com/watch?v=FG4wwNOgGjk