Autor: Dejan A. Milić
Strana: 280
► Ostali detalji

– Želeo sam da napišem knjigu koja će, opisujući godinu dana života u jednom garnizonu, dati sliku države i vojske u terminalnoj fazi raspada. S druge strane, kroz epizode o pobočnim srodnicima knjige, kako ja volim da kažem, a to su obični ljudi koje sam slučajno sretao, želeo sam da pokažem kako je taj običan svet, ma sa koje strane dolazio, želeo mir i bilo kakav dogovor. Zapravo, glavni cilj mi je da svoj narod, u čijoj je pameti besprekorno kodiran zaborav, opomenem na moguća ponavljanja grešaka – kaže autor.

– U knjizi svedočim o stalnim čarkama od januara do septembra 1991. godine. Od sukoba u Borovom selu vrtoglavo smo se približavali sveopštoj nesreći. Pa, ipak, čini se da je garnizon, osim što je psihološki napadan, bio dugo u nekakvoj zavetrini. Dok nije počela bitka za garnizon, Hrvati su imali svoje privilegovane protivnike u Vinkovcima, to su bili Srbi iz Mirkovaca. Mi smo tu glumili tampon-zonu dok smo imali snage za to. Dan i noć su tada u Vinkovcima bili kao doktor Džekil i mister Hajd. Oni bi na nas pripucali noću, mi bismo dobili uzbunu, pa bismo čitavu noć prečučali u rovovima, a čim stigne jutro, obasjano suncem, iz gradske pekare bi nam doneli burek, pecivo, jogurt i tako danima. Opšti napad na garnizon, hvala bogu, tamo nisam dočekao.