Аутор: Милован Глишић
Страна: 270
► Остали детаљи

Творац српске реалистичке приповетке – Милован Глишић, али и следбеник револуционарних идеја Светозара Марковића, настојао је да у својим делима буде аналитичан и да опише све недостатке у друштву. Тако у његовим приповеткама читамо о животима зеленаша, интережџија, каишара, али и сазнајемо о негативним особинама државних чиновника, свештеника или пак учитеља. Желећи да представи верну слику колектива, аутор ниједног јунака не издваја, већ је у његовим делима   сваки појединац подложан оштрици његове критике.

На пример, у приповеци Глава шећера, садржаној у овом избору, аутор говори о корумпираним представницима власти, зеленашима, подмићивању и о егоизму као свакодневној појави у животу Срба. Из односа главног јунака, Радана, према учитељу видимо шта писац, заправо, мисли о граду и о селу; спознајемо колико су фолклорни елементи важни у пишчевом стваралаштву, док поистовећивање са пишчевим животом видимо у епизоди када главни јунак, Радан, позајмљује паре од зеленаша Давида.

Писац оштро критикује тадашњу власт, али и примитивне особине, попут бахатости, неумерености, које примећује код квазиугледних људи у селу. У оваквој средини етикету трагичког јунака задобија сиромашни кмет, те се тако ова приповетка завршава суморно, баш као и Раданов живот. Међутим, у приповеци Прва бразда аутор, кроз лик Мионе, говори о људској величини, издржљивости, о храбрости, будући да она постаје двоструки борац и победник свог огњишта. У оваквим малобројним ликовима Глишић види наду,  јер једино такви јунаци могу извести ово друштво из чаме.

Милован Глишић је својим књижевним опусом приказао друштвене недостатке и разлоге спотицања нашег друштва, остављајући погодно тло за друштвени и културни развој.