Аутор: Радоје Домановић
Страна: 227
► Остали детаљи

У овој књизи налазе се одабране приповетке најистакнутијег писца сатире у српској књижевности деветнаестог века. Избор отварају управо приповетке и хумореске, међу којима су Позориште у паланци и Митрополитов мачор, које извргавају руглу неспремне глумце и понизне грађане. У другом делу књиге налазе се Домановићеве сатире, брижљиво одабране, што чини да се надовезују једна на другу. Приређивач започиње други део збирке сатиром Укидање страсти, у којој исмева човекову подређеност, покорност и послушност.

У сатири Данга аутор подругљиво говори о људима који се боје власти и слободне мисли, поредивши их са стоком која бива жигосана пред одлазак у кланицу, док кроз сатиру Мртво море даје гротескну слику људи „дремљивих, подбулих од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена”, односно гротескну слику безвољних људи. Делом Марко Краљевић по други пут међу Србима писац оживљава народног јунака како би га упоредио са нашим народом и како би, кроз његове особине, открио неспособност људи да се суоче и да препознају изворне и аутентичне особине правог Марка Краљевића. У свом стваралаштву Домановић велику пажњу поклања историјским тренуцима, те тако своју сатиру Вођа смешта у време Николе Пашића, при чему указује на људску потребу за савршеним вођом и савршеном земљом.

Попут Нушића, и Домановић отворено говори о раду државног апарата за време династије Обреновића, што је и предочено у сатири Страдија. Управо у овој сатири до изражаја долази пишчева имагинација, представљена комбинацијом сатире, гротеске и фантастике. Својим опусом ушао је у српску књижевност и, сасвим заслужно, понео титулу утемељитеља сатире, која му припада и дан-данас.