Аутор: Драгослав Новичић
Страна: 636
► Остали детаљи

Потоцима што окрећу воденицу света, извори су на усамљеним висовима, рекао је својевремено Семјуел Смајлс, шкотски лекар и реформатор.

Потоци којима жуборе, шуме, таласају и буче народне пословице и изреке извиру, не на усамљеним висовима, већ у подножју у бази у маси народа и оне се путем својих река преносе од изворишта до непрегледних морских површина и шире у безграничност и неуништивост. Што се више шире те народне духовности и мудрости, оне се не расплињавају и не губе у овоземаљским пространствима, и што је најбитније, не губе силу, моћ и енергију. Напротив, ови својеврсни потоци јачају, прерастају у реке и свом силином се све више укорењују у народ, у простор, у време, у векове. И тако годинама, десетинама година, столећима и миленијумима. Тако укорењене, својим дубоким коренима у народ, оне се одржавају, опстају и преносе на епохе и генерације. Некада, зависно од временског одређења, мало утихну, успоре свој ток, застану, па поново оживе и разбуктиње се још већом снагом и још већим сјајем и као буктиње се исказују кроз овакве и сличне збирке које приређују заљубљеници тог народног стваралачког миљеа.

Ова збирка је само једна сићушна кап у мору, ове врсте, објављених дела у безграничном постојању и опстајању тог народног блага.

Збирка је испуњена многобројним цвећњацима у чијем, народним везом извезеном, ћилиму руже заузимају почасно место....


Белешка о приређивачу

ДРАГОСЛАВ НОВИЧИЋ рођен је 1936. године у Горњој Трепчи. Потиче из праве шумадијске породице која је традиционално прожета тежњом да упија и чува добре обичаје својих предака, њихово животно искуство и мудрости сажете у пословицама и изрекама.

Скоро да нема животног стања, доба и делатности о којима наши преци нису оставили своју поруку, савете и упутства у виду пословица и изрска. То су за потомке смернице за мудро и поштено понашање, помоћ за брзо сналажење и частан живот. Ко се тога доследно придржава у животу, на сигурном је путу и лакше подноси изазове, па и ударце судбине.

Драгосав Новичић је одрастао у окружењу у којем је систем вредности заснован на уверењу да су рад, поштење, мудрост и људскост најваше вредности човека, а да су пословице и изреке и друге људске мудре творевине свакодневни подсетник за постизање и одржавање тих вредности. Он се и сам придржавао тога и то животно потврђивао.

После завршених школа у Горњој Трепчи, Мрчајевцима и Горњем Милановцу, завршио је Војну академију у Београду, а затим друге високе војне школе и специјалистичка усавршавања. Живео је и радио у десетинама места бивше државе Југославије и обављао високе и врло одговорне дужности, а сада живи у Београду. Имао је изузетно сурову животну судбину суочавао се са бројним изазовима, и био у безбројним нсприликама у каквим и врло јаки изгубе оријентацију и падну на испитима честитости, стабилности, достојанства и људскости. Он је остао усправан, реалан и частан. Изузетно је цењен и уважаван од свих који имају привилсгију да се с њим друже.

У томе му је у многомс помогло и ослањање на мудрости предака на које се чссто и спонтано позивао. У тим мудростима, као и у на родним пословицама и изрекама, које су његова стална преокупација,нашао је упориште и уточиште из сурове стварности и реалности.

Нашао је свој мир који оплемењује себе и надахњује смиреношћу и упорношћу све око себе.
Мудре поруке и мисли у које је уткано вишевековно искуство њихових стваралаца великана наших и прошлих времена, које су представљене у овом избору, а представљене су, готово, све области људског живота, подстичу га и стимулишу за нове стваралачке подухвате. Исход тих изазова и подухвата су до сада објављене збирке: 2 222 народне пословице и изреке, 1999. године; Величина човека мудрости великихљуди, 2001. године; 7 777 народиих пословица и изрека, 2003. године; 11 111 народних пословица и изрека,2004. године; Величина човека мудрости великих људи, друга кн>ига, 2005. године; Путокази поруке предака, 2007. године, и ова збирка као четврта књнга у низу мисли велнких људи.

Поред тога, и упоредо са тим, учествовао је у стварању још три публикације, као аутор или сарадник (114 листова, 79 гране монографски записи о једној генерацији официра из 1958. године којој и сам припада; Горња Трепча, људи и време записи монографски записи о његовом родном селу и Наша генерација монографски записи о генерацији ученика Средње пољопривредне школе из 1950. године, којој такође припада).

Једна мудра порука каже: "Ако настојиш да буде боље, све око нас биће боље". Он, управо то чини и настоји, готово свакодневно да све око нас буде боље. Његовом упорношћу чврстом вољом и племенитошћу у великој мери успева у томе и мотивише и друге на таква ангажовања. А велики француски књнжевник Виктор Иго каже:
"Не снаге, већ воље људима недостаје". Он има воље и заразно је преноси на друге, а кад има воље и кад се воли оно што се ради, све се може, тада и немогуће постаје могуће. То се уверљиво потврђује овом и претходним збиркама које је са изузетном вољом и задивљујућим стрпљењем приредио, вратио у народ и народу подарио.