Аутор: Драгослав Новичић
Страна: 428
► Остали детаљи

ПРЕДГОВОР

Мудрост је вреднија од бисера, и никакве се драгоцености не могу упоређивати с њом.
СОЛОМОН

Гете је својевремено рекао да су збирке анегдота и максима за сваког човека највеће благо.

Том благу неизмерне вредности придодајем ову, трећу по реду, збирку мисли и израза великана прошлих и наших времена. Збирку великана који су обележили своје време, а нама оставили своје поруке као путоказе да се са нњима и на њима надахњујемо у данашњим и неким будућим временима. Да се надахњујемо и обогаћујемо нашу духовну и менталну снагу како би се лакше снашли и укључили у ововременске и будуће токове живота и како би се супротставили, често пута и, неконтролисаним догађањима која немилосрдно газе по прошлости нашој и наших предака и гурају све те бесмртне творевине, умне и физичке, у заборав.

И ова збирка је, поред осталог, само један од покушаја да се те драгоцености људског ума поштеде заборава, и да се врате или унесу у свакодневни говор, размишљање и стваралаштво. Од умешности свакога од нас зависи како ћемо то благо користити и како ће нам оно користити. Преко максима и сентенција одабраних за ову збирку преносе се искуства, размишљања и стваралачки дух претходних генерација на актуелне и будуће генерације. Тако се оплемењује дух, а језик чини садржајнијим, богатијим и изражајнијим, а остале људске делатности плодотворнијим и ефикаснијим.

Француски филозоф Франсоа Волтер говорио је да живи у времену а да не зна шта је време. Да се налази у једној тачки између две вечности а да нема представу о вечности.

О тој вечности, временски и појмовно, тешко одредивој, ево прилике да се кроз ове и овако груписане мисли приближимо, бар у нашим мисаоним представама, тим одређењима. Да се упознамо са вечношћу и бесмртношћу од них који су нам ово блаженство духа оставили у наслеђе и да помоћу њих, као путоказа, сами одемо из садашњости у будућносг и у вечност.

А Мишел Монтењ, француски филозоф и мислилац, говорио је да садашњост не постоји. То што ми називамо садашњошћу није ништа друго до спој прошлости и будућности. У право је то, поред осталог, један од разлога због којег објављујемо збирке ове врсте, па и ову, да спојимо прошлост са будућношћу, и да преко поука и са њима, мислилаца-великана света досегнемо до светлије будућности и да упловимо у васионска пространства маште и стварности и тако испловимо из времена које је, како каже Иво Андрић „само болна илузија“.


АКТИВНОСТИ - АКЦИЈЕ

1. Активност је у човековој природи; потпуно мировање је смрт.
Блез Паскал

2. Акција не мора увек бита срећна, али среће нема без акције.
Бенџамин Дизраели

3. Бита актаван је први задатак човека, а све време, када је присиљен да се одмара, требало би да употреби на стицање јасне спознаје о свету, како би му та спознаја убудуће олакшала делатносг.
Ј. В. Гете

4. Велики људи одликују се великим акцијама.
Франсоа Волтер

5. Изван акције ми смо ван друштва.
Тин Ујевић

6. Како ћеш упознати самог себе? Проматрањем никада, али зато делањем. Покушај да обављаш своју дужност, па ћеш сазнати колико вредиш.
Ј. В. Гете

7. Најбоља акција која се може предузети јесте не предузимати ништа.
Чуанг Це

8. Нико не постаје личност по унутршњем деловању, него по деловању према вани.
Унамуно Мигел Де

9. Сви људи копају: сви људи од акције, од полета, од силе, од вере у живот и у циљ, од вере у невероватно и немогућно. Једни копају у пољу и у шуми; други у идеји, у идеалу, у химери; трећи у интриги и у злочину.
Јован Дучић

10. Треба делати, као човек од мисли, а мислити, као човек од акције.
Хенри Бергсон


Садржај

ПРЕДГОВОР
АКТИВНОСТИ - АКЦИЈЕ
АМБИЦИЈА - КАРИЈЕРА
БОГАТСТВО
БОЛ - ПАТЊА
БОРБА
БРАК
БРЗИНА
БРИГА
БУДУЋНОСТ
ВАСПИТАЊЕ
ВЕРНОСТ - НЕВЕРНОСГ
ВЕСЕЉЕ - РАДОСТ
ВЕШТИНА
ВИНО - ПИЋЕ
ВЛАСНИШТВО - СВОЈИНА
ВЛАСТ - ВЛАДА - ДРЖАВНИЦИ
ВРЕДНОСТ
ВРЕМЕ
ВРЛИНЕ
ГЕНИЈЕ - ГЕНИЈАЛНОСТ
ГОВОР - РАЗГОВОР
ГОРДОСТ - ПОНОС
ГОСПОДА - ПЛЕМСТВО
ГРЕХ - ГРЕШКЕ
ДЕЛО
ДЕМОКРАТИЈА
ДЕЦА
ДИПЛОМАТИЈА
ДОБРО - ДОБРОЧИНСТВО
ДОКАЗИ
ДОМОВИНА - ОТАЏБИНА - ДРЖАВА
ДОСАДА
ДРУЖЕЊА - ДРУЖБА
ДУГ
ДУЖНОСГ
ДУХ - ДУША
ЖЕЉА - ВОЉА - ТЕЖЊА - ИЗБОР
ЖЕНА - ДЕВОЈКА
ЖИВОТ
ЗАБЛУДА
ЗАБОРАВ
ЗАВИСТ - СУЈЕТА - СЕБИЧНОСТ
ЗАДОВОЉСТВО - УЖИВАЊЕ - НЕЗАДОВОЉСТВО
ЗАКОНИ - ОБИЧАЈИ
ЗДРАВЉЕ - БОЛЕСТ - ЛЕКАРИ
ЗЛАТО
ЗЛО - ЗЛОБА
ИДЕЈЕ - ИДЕАЛИ
ИЗГЛЕД - ПОНАШАЊЕ
ИСКРЕНОСТ - ИСКУШЕЊЕ
ИСКУСТВО
ИСТИНА
ИСТОРИЈА
ЈЕДНАКОСТ - СЛОГА
КАРАКТЕР - ЂУД - НАРАВ
КЊИГА - КЊИЖЕВНОСТ- ПИСЦИ
КОРИСТ
КРАЈ - КРАЈНОСТ
КРИВИЦА - ОДГОВОРНОСТ - КАЗНА
КРИТИКА - САМОКРИТИКА
КУЛТУРА - ОБРАЗОВАЊЕ
ЛАЖ - ОБМАНА
ЛАСКАЊЕ
ЛЕЊОСТ
ЛЕПОТА
ЛОПОВЛУК - КРАЋА
ЛУДОСТ - ГЛУПОСТ
ЉУБАВ
ЉУБОМОРА
МАНЕ - ПОРОЦИ - НЕДОСТАЦИ
МАРЉИВОСТ
МАШТА
МЕРА
МИЛОСРЂЕ
МИСАО - МИШЉЕЊА
МЛАДОСТ
МОГУЋНОСТ - НЕМОГУЂНОСТ
МОДА - ОДЕВАЊЕ
МОЛБА
МОРАЛ
МРЖЊА
МУДРОСТ
МУЗИКА
МУШКАРАЦ
НАВИКЕ
НАДА
НАРОД - ЧОВЕЧАНСТВО
НЕЗНАЊЕ
НЕПРИЈАТЕЉ - НЕПРИЈАТЕЉСТВО
НЕСРЕЋА
НИШТА - ПРАЗНИНА
НОВАЦ
НОВИНЕ - НОВИНАРИ
НУЖДА - НЕВОЉА
ОБЕЋАЊА
ОГОВАРЛЊЕ - КЛЕВЕТА
ОДЛКЕ - ОДЛУЧИВАЊЕ
ОПАСНОСТ
ОПРЕЗНОСТ - ОБАЗРИВОСТ
ОПТИМИЗАМ - ПЕСИМИЗАМ
ОСВЕТА
ОСЕЂАЈИ
ПАМЕТ - ПАМЋЕЊЕ
ПАТРИОТИЗАМ
ПОВЕРЕЊЕ - НЕПОВЕРЕЊЕ - СУМЊА
ПОДЛОСТ
ПОЛИТИКА - ПОЛИТИЧАРИ
ПОРОДИЦА
ПОХЛЕПА - ЛАКОМОСТ
ПОЧЕТАК
ПОШТЕЊЕ - НЕПОШТЕЊЕ
ПОШТОВАЊЕ - НЕПОШТОВАЊЕ
ПРАВДА - ПРАВО - НЕПРАВДА
ПРАШТАЊЕ
ПРЕВАРА - ЛУКАВСТВО
ПРЕЗИР - УВРЕДА
ПРЕПИРКА - СВАЋА
ПРИЈАТЕЉ - ПРИЈАТЕЉСТВО
ПРИМЕР - УЗОР
ПРИРОДА
ПРОБЛЕМИ - ПОТЕШКОЋЕ
ПРОМЕНЕ
ПРОШЛОСТ - ПРОЛАЗНОСТ - САДАШЊОСТ
ПУТ - ПУТНИК - ПУТОВАЊА
РАД - ПОСАО - НЕРАД
РАЗУМ - ЛОГИКА
РАТ - ВОЈСКА - РАТОВАЊЕ
РЕЛИГИЈА - ВЕРА
РЕЧИ - ЈЕЗИК
РОБОВАЊЕ - РОПСТВО
РОДИТЕЉИ
САВЕСТ
САВЕТ
САМОЋА - УСАМЉЕНОСТ
САН - СНОВИ
СВЕСТ
СВЕТ
СЕЛО
СЕЋАЊА - УСПОМЕНЕ
СИГУРНОСТ
СИЛА - СНАГА - МОЋ
СИРОМАШТВО - БЕДА - ГЛАД
СКРОМНОСТ - УМЕРЕНОСТ - НЕСКРОМНОСТ
СЛАВА - ВЕЛИЧИНА - ПОПУЛАРНОСТ
СЛОБОДА
СЛУЧАЈ
СМЕХ - ШАЛА - ХУМОР
СМРТ - БЕСМРТНОСТ
СПОСОБНОСТ - НЕСПОСОБНОСТ
СРЕЋА
СРЦЕ
СРЏБА - ЉУТЊА
СТАРОСТ
СТИД - СРАМ
СТИЛ
СГРАСТ
СТРАХ - УЖАС
СТРПЉЕЊЕ - НЕСТРПЉЕЊЕ
СУДБИНА
СУЗЕ - ПЛАЧ
СУПРОТНОСТИ
ТАЈНА
ТВРДИЧЛУК
ТЕЛЕВИЗИЈА
ТЕЛО
ТРАГАЊЕ - ИСТРАЖИВАЊЕ
ТУГА - ЖАЛОСТ
ЋУТАЊЕ
УБИСТВО - САМОУБИСТВО
УЗАЛУДНОСТ - БЕСМИСЛЕНОСТ
УМЕТНОСГ
УПОРНОСТ
УСПЕХ - НАПРЕДАК - НЕУСПЕХ
УЧЕЊЕ - ЗНАЊЕ - НАУКА
ФИЛОЗОФИЈА - ФИЛОЗОФИ
ХВАЛА - ЗАХВАЛНОСТ - НЕЗАХВАЛНОСТ
ХРАБРОСТ - ОДЛУЧНОСТ - ЈУНАШТВО
ХРАНА
ХУМАНОСТ - ПЛЕМЕНИТОСТ
ЦИВИЛИЗАЦИЈА - ДРУШТВО
ЦИЉ
ЧАСТ - ДОСТОЈАНСТВО
ЧОВЕК - ЉУДИ
ШТЕДЊА

Белешка о приређивачу

ДРАГОСЛАВ НОВИЧИЋ рођен је 1936. године у Горњој Трепчи. Потиче из праве шумадијске породице која је традиционално прожета тежњом да упија и чува добре обичаје својих предака, њихово животно искуство и мудрости сажете у пословицама и изрекама.

Скоро да нема животног стања, доба и делатности о којима наши преци нису оставили своју поруку, савете и упутства у виду пословица и изрска. То су за потомке смернице за мудро и поштено понашање, помоћ за брзо сналажење и частан живот. Ко се тога доследно придржава у животу, на сигурном је путу и лакше подноси изазове, па и ударце судбине.

Драгосав Новичић је одрастао у окружењу у којем је систем вредности заснован на уверењу да су рад, поштење, мудрост и људскост најваше вредности човека, а да су пословице и изреке и друге људске мудре творевине свакодневни подсетник за постизање и одржавање тих вредности. Он се и сам придржавао тога и то животно потврђивао.

После завршених школа у Горњој Трепчи, Мрчајевцима и Горњем Милановцу, завршио је Војну академију у Београду, а затим друге високе војне школе и специјалистичка усавршавања. Живео је и радио у десетинама места бивше државе Југославије и обављао високе и врло одговорне дужности, а сада живи у Београду. Имао је изузетно сурову животну судбину суочавао се са бројним изазовима, и био у безбројним нсприликама у каквим и врло јаки изгубе оријентацију и падну на испитима честитости, стабилности, достојанства и људскости. Он је остао усправан, реалан и частан. Изузетно је цењен и уважаван од свих који имају привилсгију да се с њим друже.

У томе му је у многомс помогло и ослањање на мудрости предака на које се чссто и спонтано позивао. У тим мудростима, као и у на родним пословицама и изрекама, које су његова стална преокупација,нашао је упориште и уточиште из сурове стварности и реалности.

Нашао је свој мир који оплемењује себе и надахњује смиреношћу и упорношћу све око себе.
Мудре поруке и мисли у које је уткано вишевековно искуство њихових стваралаца великана наших и прошлих времена, које су представљене у овом избору, а представљене су, готово, све области људског живота, подстичу га и стимулишу за нове стваралачке подухвате. Исход тих изазова и подухвата су до сада објављене збирке: 2 222 народне пословице и изреке, 1999. године; Величина човека мудрости великихљуди, 2001. године; 7 777 народиих пословица и изрека, 2003. године; 11 111 народних пословица и изрека,2004. године; Величина човека мудрости великих људи, друга кн>ига, 2005. године; Путокази поруке предака, 2007. године, и ова збирка као четврта књнга у низу мисли велнких људи.

Поред тога, и упоредо са тим, учествовао је у стварању још три публикације, као аутор или сарадник (114 листова, 79 гране монографски записи о једној генерацији официра из 1958. године којој и сам припада; Горња Трепча, људи и време записи монографски записи о његовом родном селу и Наша генерација монографски записи о генерацији ученика Средње пољопривредне школе из 1950. године, којој такође припада).

Једна мудра порука каже: "Ако настојиш да буде боље, све око нас биће боље". Он, управо то чини и настоји, готово свакодневно да све око нас буде боље. Његовом упорношћу чврстом вољом и племенитошћу у великој мери успева у томе и мотивише и друге на таква ангажовања. А велики француски књнжевник Виктор Иго каже:
"Не снаге, већ воље људима недостаје". Он има воље и заразно је преноси на друге, а кад има воље и кад се воли оно што се ради, све се може, тада и немогуће постаје могуће. То се уверљиво потврђује овом и претходним збиркама које је са изузетном вољом и задивљујућим стрпљењем приредио, вратио у народ и народу подарио.