Knjige▹Antropologija
Druga strana Meseca; Antropologija i problemi modernog sveta
Klod Levi-Stros (1908-2009) jedan je od najpoznatijih i najuticajnijih antropologa XX veka. Njegova najvažnija dela prevedena su na srpskohrvatski jezik: Divlja misao, prev. B. Jelić, Nolit, Beograd 1963, Totemizam danas, prev. B. Čolak-Antić i I. Čolović, Biblioteka XX vek – BIGZ 1979, Mitologike I-IV ( I. Presno i pečeno, prev. D. Udovički, Prosveta – BIGZ 1980, II. Od meda do pepela, uprev. B. Lukić, Prosveta – BIGZ 1982, III. Poreklo ponašanja za trpezom, prev. S. Stojanović, Prosveta – BIGZ 1983, IV. Goli čovek, prev. P. Sekeruš, Prometej, Novi Sad 2011, Strukturalna antrpologija, prev. A. Habazin, Stvarnost, Zagreb, 1989 i Tužni tropi, prev. S. Miletić, Zepter Book, Beograd, 1999.
Druga strana Meseca i Antropologija i problemi modernog sveta su dve kratke, posthumno (2011. godine) objavljene knjige Levi-Strosa. Uz dozvolu autorove supruge i izdavača originalnih izdanja, naš prevod ovih knjiga Biblioteka XX vek objavljuje u jednom tomu. Druga strana Meseca sadrži osam tekstova, nastalih između 1979. i 2001. godine, koje je slavni antropolog posvetio Japanu: „Mesto japanske kulture u svetu“, „Skrivena strana Meseca“, „Beli zec iz Inabe“, „Herodot na Kineskom moru“, „Sengai. Umetnost prilagođavanja svetu“, „Pripitomljavanje neobičnog“, „Bestidni ples Ame No Uzume“ i „Nepoznati Tokio“. Kako u predgovoru kaže japanski antropolog Đunzo Kavada, u ovim tekstovima „srećemo Levi-Strosa zaljubljenog u Japan“. Antropologija i problemi modernog sveta sadrži tekstove tri predavanja koje je Levi-Stros održao u Japanu 1986. godine: „Kraj kulturne nadmoći zapada“, „Tri velika savremena problema: seksualnost, ekonomski razvoj i mitska misao“ i „Priznanje kulturne raznovrsnosti: čemu nas uči japanska civilizacija“
Druga strana Meseca. Zapisi o Japanu – Predgovor
Između 1977. i 1988. godine Klod Levi-Stros je pet puta boravio u Japanu, u društvu supruge Monik. Uoči prvog putovanja, u predgovoru za integralno izdanje Tužnih tropa na japanskom, veliki antropolog govori o svojoj privrženosti Japanu:
„Nijedan uticaj nije tako rano doprineo mom intelektualnom i moralnom formiranju kao uticaj japanske civilizacije. Naravno, prilično skromnim putevima: veran impresionistima, moj otac, koji je bio slikar, u mladosti je napunio veliku kutiju japanskim drvorezima i dao mi je jedan kad mi je bilo pet ili šest godina. Još ga se jasno sećam: Hirošigeov rad, prilično pohaban i bez ivica, na kom su bile prikazane šetačice pod velikim borovima kraj mora.
Uzbuđen prvim estetskim osećanjem koje sam doživeo, postavio sam tim drvorezom dno jedne kutije, a onda su mi pomogli da kutiju okačim na zid iznad svog kreveta. Drvorez je igrao ulogu panorame viđene s terase te kućice koju sam, iz sedmice u sedmicu, opremao minijaturnim nameštajem i ljudskim figuricama uvezenim iz Japana, nabavljenim u prodavnici po imenu Pagoda, šest ulica udaljenoj od ulice Petits-Champs u Parizu i specijalizovanoj za te stvari. Kutija mog oca postepeno se praznila u moju korist. Ali moje oduševljenje nadahnuto svetom koji su mi otkrivali Šunso, Jeiši, Hokusai, Tojokuni, Kunisada i Kunijoši bilo je nazsito… Do svoje sedamnaeste ili osamnaeste godine svu ušteđevinu sam trošio na gomilanje drvoreza, ilustrovanih knjiga, oštrica i branika mačeva koji nisu bili dostojni muzeja (sredstva su mi dopuštala da nabavljam samo skromne primerke), ali kojima sam ja posvećivao mnoge sate, makar samo zato da bih – naoružan spiskom japanskih ideograma – mukotrpno odgonetao naslove, legende i potpise… Zato mogu da kažem da sam u celom svom detinjstvu i jednom delu mladosti i srcem i mišlju boravio u Japanu koliko i u Francuskoj, ako ne i više.
U Japanu, međutim, nikad nisam bio. Prilike nisu nedostajale; razlog je, nesumnjivo bio, u velikoj meri, strah od suočavanja, u ogromnoj stvarnosti, sa onim što je za mene i danas ‘zeleni raj detinjih ljubavi“.njih ljubavi.
Nisu mi, međutim, nepoznate važne lekcije koje japanska civilizacija može da ponudi Zapadu ako on ushte da ih čuje: da bi se živelo u sadašnjosti, nije neophodno mrzeti i uništavati prošlost; u delu koje je dostojno da se nazove kulturnim mora biti mesta za ljubav i poštovanje prema prirodi. Ako je japanska civilizacija uspela da održi ravnotežu između tradicije i promene, ako čuva ravnotežu između sveta i čoveka i ako uspeva da spreči čoveka da uništi i nagrdi svet, ako ona, jednom reči, ostaje uverena, u skladu sa učenjem mudraca, da čovečanstvo zauzima ovu planetu privremeno i da mu njegov kratak boravak ne daje nikakvo pravo da izazove nepopravljivu štetu u svetu koji je postojao pre njega i koji će nastaviti da postoji posle njega, onda možda ima slabašnih izgleda da mračne perspektive kojima se završava ova knjiga, bar kada je reč o jednom delu sveta, ne budu jedina obećanja budućim generacijama.“
U ovoj knjizi, u kojoj su prvi put okupljeni razni tekstovi pisani između 1979. i 2001. godine i dosad neobjavljeni ili štampani samo u stručnim publikacijama, ponekad samo u Japanu, srećemo Levi-Strosa zaljubljenog u Japan. Iz ovih tekstova ponekad izbija velikodušan, ako ne i popustljiv sud o Japancima – u svakom slučaju, kao antropolog afrikanista tako nešto mogu da razumem. Taj sud je Levi-Stros zadržao do kraja života, o čemu posebno svedoči predgovor za poslednje japansko izdanje Tužnih tropa.
Đunzo Kavada
Antropologija pred problemima modernog sveta – Predgovor
Tokom četvrtog boravka u Japanu, 1986. godine, Klod Levi-Stros napisao je tri poglavlja koja čine ovu knjigu – zapravo, tri predavanja održana u Tokiju na poziv Fondacije Išizaka. Za celinu je izabrao naslov Antropologija i problemi modernog sveta.
Da bi istakao, komentarisao i aktuelizovao glavne teme svog dela, Klod Levi-Stros se u velikoj meri oslanja na sopstvene radove. Tako on ponovo iščitava ovaj ili onaj tekst koji ga je učinio slavnim i preuzima glavne društvene teme koje su ga neprestano zaokupljale, posebno veze između „rase“, istorije i kulture. Ili pak meditira o mogućoj budućnosti novih oblika humanizma u svetu koji se iz osnova menja.
Čitaoci Kloda Levi-Strosa ovde će ponovo naći pitanja na kojima počivaju njegova dela, a nove generacije će moći da otkriju viziju budućnosti koju nudi slavni antropolog. Ističući značaj antropologije kao novog „demokratskog humanizma“, Klod Levi-Stros se pita o „kraju kulturne nadmoći zapada“ i o vezama između kulturnog relativizma i moralnog rasuđivanja. Kada istražuje probleme društva koje je postalo globalno, on razmatra i pitanja ekonomske prakse, probleme vezane za veštačku prokreaciju i odnose između naučne i mitske misli.
Najzad, u ova tri predavanja Klod Levi-Stros iskazuje svoje bojazni vezane za ključne probleme sveta koji će uskoro zakoračiti u XXI vek, za odnos različitih oblika „ideološke eksplozije“ i budućnost integrizama.
Svetski priznato delo Kloda Levi-Strosa danas je laboratorija otvorene misli o budućnosti.
Za studente i mlade generacije ova knjiga će nesumnjivo biti najbolji uvod u um Kloda Levi-Strosa, otvoren prema svetu.
Moris Olande
Druga strana Meseca i Antropologija i problemi modernog sveta su dve kratke, posthumno (2011. godine) objavljene knjige Levi-Strosa. Uz dozvolu autorove supruge i izdavača originalnih izdanja, naš prevod ovih knjiga Biblioteka XX vek objavljuje u jednom tomu. Druga strana Meseca sadrži osam tekstova, nastalih između 1979. i 2001. godine, koje je slavni antropolog posvetio Japanu: „Mesto japanske kulture u svetu“, „Skrivena strana Meseca“, „Beli zec iz Inabe“, „Herodot na Kineskom moru“, „Sengai. Umetnost prilagođavanja svetu“, „Pripitomljavanje neobičnog“, „Bestidni ples Ame No Uzume“ i „Nepoznati Tokio“. Kako u predgovoru kaže japanski antropolog Đunzo Kavada, u ovim tekstovima „srećemo Levi-Strosa zaljubljenog u Japan“. Antropologija i problemi modernog sveta sadrži tekstove tri predavanja koje je Levi-Stros održao u Japanu 1986. godine: „Kraj kulturne nadmoći zapada“, „Tri velika savremena problema: seksualnost, ekonomski razvoj i mitska misao“ i „Priznanje kulturne raznovrsnosti: čemu nas uči japanska civilizacija“
Druga strana Meseca. Zapisi o Japanu – Predgovor
Između 1977. i 1988. godine Klod Levi-Stros je pet puta boravio u Japanu, u društvu supruge Monik. Uoči prvog putovanja, u predgovoru za integralno izdanje Tužnih tropa na japanskom, veliki antropolog govori o svojoj privrženosti Japanu:
„Nijedan uticaj nije tako rano doprineo mom intelektualnom i moralnom formiranju kao uticaj japanske civilizacije. Naravno, prilično skromnim putevima: veran impresionistima, moj otac, koji je bio slikar, u mladosti je napunio veliku kutiju japanskim drvorezima i dao mi je jedan kad mi je bilo pet ili šest godina. Još ga se jasno sećam: Hirošigeov rad, prilično pohaban i bez ivica, na kom su bile prikazane šetačice pod velikim borovima kraj mora.
Uzbuđen prvim estetskim osećanjem koje sam doživeo, postavio sam tim drvorezom dno jedne kutije, a onda su mi pomogli da kutiju okačim na zid iznad svog kreveta. Drvorez je igrao ulogu panorame viđene s terase te kućice koju sam, iz sedmice u sedmicu, opremao minijaturnim nameštajem i ljudskim figuricama uvezenim iz Japana, nabavljenim u prodavnici po imenu Pagoda, šest ulica udaljenoj od ulice Petits-Champs u Parizu i specijalizovanoj za te stvari. Kutija mog oca postepeno se praznila u moju korist. Ali moje oduševljenje nadahnuto svetom koji su mi otkrivali Šunso, Jeiši, Hokusai, Tojokuni, Kunisada i Kunijoši bilo je nazsito… Do svoje sedamnaeste ili osamnaeste godine svu ušteđevinu sam trošio na gomilanje drvoreza, ilustrovanih knjiga, oštrica i branika mačeva koji nisu bili dostojni muzeja (sredstva su mi dopuštala da nabavljam samo skromne primerke), ali kojima sam ja posvećivao mnoge sate, makar samo zato da bih – naoružan spiskom japanskih ideograma – mukotrpno odgonetao naslove, legende i potpise… Zato mogu da kažem da sam u celom svom detinjstvu i jednom delu mladosti i srcem i mišlju boravio u Japanu koliko i u Francuskoj, ako ne i više.
U Japanu, međutim, nikad nisam bio. Prilike nisu nedostajale; razlog je, nesumnjivo bio, u velikoj meri, strah od suočavanja, u ogromnoj stvarnosti, sa onim što je za mene i danas ‘zeleni raj detinjih ljubavi“.njih ljubavi.
Nisu mi, međutim, nepoznate važne lekcije koje japanska civilizacija može da ponudi Zapadu ako on ushte da ih čuje: da bi se živelo u sadašnjosti, nije neophodno mrzeti i uništavati prošlost; u delu koje je dostojno da se nazove kulturnim mora biti mesta za ljubav i poštovanje prema prirodi. Ako je japanska civilizacija uspela da održi ravnotežu između tradicije i promene, ako čuva ravnotežu između sveta i čoveka i ako uspeva da spreči čoveka da uništi i nagrdi svet, ako ona, jednom reči, ostaje uverena, u skladu sa učenjem mudraca, da čovečanstvo zauzima ovu planetu privremeno i da mu njegov kratak boravak ne daje nikakvo pravo da izazove nepopravljivu štetu u svetu koji je postojao pre njega i koji će nastaviti da postoji posle njega, onda možda ima slabašnih izgleda da mračne perspektive kojima se završava ova knjiga, bar kada je reč o jednom delu sveta, ne budu jedina obećanja budućim generacijama.“
U ovoj knjizi, u kojoj su prvi put okupljeni razni tekstovi pisani između 1979. i 2001. godine i dosad neobjavljeni ili štampani samo u stručnim publikacijama, ponekad samo u Japanu, srećemo Levi-Strosa zaljubljenog u Japan. Iz ovih tekstova ponekad izbija velikodušan, ako ne i popustljiv sud o Japancima – u svakom slučaju, kao antropolog afrikanista tako nešto mogu da razumem. Taj sud je Levi-Stros zadržao do kraja života, o čemu posebno svedoči predgovor za poslednje japansko izdanje Tužnih tropa.
Đunzo Kavada
Antropologija pred problemima modernog sveta – Predgovor
Tokom četvrtog boravka u Japanu, 1986. godine, Klod Levi-Stros napisao je tri poglavlja koja čine ovu knjigu – zapravo, tri predavanja održana u Tokiju na poziv Fondacije Išizaka. Za celinu je izabrao naslov Antropologija i problemi modernog sveta.
Da bi istakao, komentarisao i aktuelizovao glavne teme svog dela, Klod Levi-Stros se u velikoj meri oslanja na sopstvene radove. Tako on ponovo iščitava ovaj ili onaj tekst koji ga je učinio slavnim i preuzima glavne društvene teme koje su ga neprestano zaokupljale, posebno veze između „rase“, istorije i kulture. Ili pak meditira o mogućoj budućnosti novih oblika humanizma u svetu koji se iz osnova menja.
Čitaoci Kloda Levi-Strosa ovde će ponovo naći pitanja na kojima počivaju njegova dela, a nove generacije će moći da otkriju viziju budućnosti koju nudi slavni antropolog. Ističući značaj antropologije kao novog „demokratskog humanizma“, Klod Levi-Stros se pita o „kraju kulturne nadmoći zapada“ i o vezama između kulturnog relativizma i moralnog rasuđivanja. Kada istražuje probleme društva koje je postalo globalno, on razmatra i pitanja ekonomske prakse, probleme vezane za veštačku prokreaciju i odnose između naučne i mitske misli.
Najzad, u ova tri predavanja Klod Levi-Stros iskazuje svoje bojazni vezane za ključne probleme sveta koji će uskoro zakoračiti u XXI vek, za odnos različitih oblika „ideološke eksplozije“ i budućnost integrizama.
Svetski priznato delo Kloda Levi-Strosa danas je laboratorija otvorene misli o budućnosti.
Za studente i mlade generacije ova knjiga će nesumnjivo biti najbolji uvod u um Kloda Levi-Strosa, otvoren prema svetu.
Moris Olande
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Druga strana Meseca; Antropologija i problemi modernog sveta
Izdavač: Biblioteka XX vek
Strana: 216 (cb)
Povez: meki
Pismo: latinica
Format: 17 cm
Godina izdanja: 2013
ISBN: 978-86-7562-120-1
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (