Autor: Jelena Novaković
Strana: 206
► Ostali detalji

Citati koje je Andrić uneo u svoje beležnice upućuju na fenomen intertekstualnosti shvaćene, kako čitamo u Ženetovim Polimpsestima, kao "relaacija istovremenog priststva dvaju ili više tekstova", kao "efektivno prisustvo jednog teksta u drugom", čiji je eksplicitni oblik citat, a implicitni aluzija. Andrić je, međutim, mali broj zabeleženih citata uneo u svoja dela, dok je najveći broj ostao samo u obliku odvojenih zapisa u sveskama. Tekst u koji bi se oni uključili nije nikada napisan, ali bi se mogao vaspostaviti njihovim smeštanjem u dvostruki kontekst što ga predstavljaju misli njihovih autora i misli samog Andrića, koji se kroz njih na posredan način izražava.


SADRŽAJ

Uvod, 5
Andrićeva "bolna svest", 15
Andrićevi književnokritički sudovi о francuskim piscima, 52
Estetički iskazi francuskih autora u Andrićevim zapisima, 87
Dominantne teme nekih Andrićevih pripovedaka, 114
"Marcher vers les clartés qui reculent toujours...": Viktor Igo u Andrićevim zapisima, 131
Ivo Andrić i Margerit Jursenar: intertekstualne veze, 148
"Et tamen dies oritur": latinski citati u Andrićevim zapisima, 172

Umesto zaključka, 191
Bibliografska beleška, 193
Registar imena, 197