Аутор: Морис Пенге
Страна: 541
► Остали детаљи

"Јупитер нија на земљи могао видети ниста лепсе од Катоновог самоубиства", изјављује Сенека, Ипак, колико збрке, колико противречја, да пођемо од појединости код Плутарха, кваре ову добровољну смрт, најславнију у историји Запада? Катонови рођаци, пријатељи, синови прозрели су његову намеру да се убије, те су му, за време вечере, украли мач који је висио изнад његовог узглавља. Катон не зна да ли да га сместа тражи натраг, уз опасност да открије своју накану, или би му можда мудрије било да се прави равнодушан и заварава укућане како још није одлучио да умре. Иако је његова скривена намера чврста и чиста, иако у њему ништа не оклева пред чином који хоће да изврши и смислом који хоће да му прида, он до последњег трена мора примењивати лукавство и насиље, водећи против оних који би да га спасу његове сопствене воље крајње исцрпљујућу борбу. Управо је изударао слуге, грди синове, свађа се са пријатељима. На концу му враћају мач: "Сад стојим, вели, себи на располагању."

САДРЖАЈ

I. Катонов »харакири«, 7
II. Аритметика самоубистава, 28
III. Пут суицидологије, 38
IV. Самоубиство као симптом, 53
V. Освит историје, 89
VI. Одбацивање насиља, 111
VII. Ратничко умеће доброг умирања, 131
VIII. Одрицање од тела, 162
IX. Театар суровости, 205
X. Волети и умрети, 259
ХI. Традиција жртвовања, 320
ХII. До понора, 357
ХIII. Лица нихилизма, 412
ХIV. Мишимин чин, 446

Глосар - индекс, 485