Аутор: Хосе Луис Абељан
Страна: 663
► Остали детаљи

Ова књига је, пре свега и на првом месту, историјска књига. А као таква садржи неизбежну педагошку димензију, а ја бих рекао још и етичку. Јер, као што је много пута речено, народ који не познаје своју историју осуђен је да је понови. Подучавати историју значи излагати педагогију промена и подстицати развој могућности које је начео историјски процес; једном речју, помоћи да се донесу одговорне одлуке са моралним смислом. Ако знамо историју свог народа, то нам помаже да пронађемо своје место у свету и да одредимо правац свог живота у њему.


САДРЖАЈ

АНТИКА
I ИСТОРИЈСКИ УВОД, 5
ПРЕДГОВОР, 15
СЕНЕКА И СВЕТИ ИСИДОР, 17
Луције Анеус Сенека, 17
Варварска освајања, 23
Свети Исидор из Севиље, 25
Утицај Светог Исидора, 31
ШПАНИЈА ТРИ РЕЛИГИЈЕ, 34
Авероес, 34
Ибн Калдун, 39
Јеврејско присуство и тежак суживот, 40
Мајамонидес, 43
Преводилачке школе у хришћанским крањевствима, 47
Преводилачка школа из Толеда, 49
Значај превода, 50
Доминго Гундисалво, 53
Хуан Испано, 60
ФИЛОЗОФИЈА У ХРИШЋАНСКИМ КРАЉЕВСТВИМА, 65
Истинско деловање: оснивање Библиотека и Универзитета, 65
Положај филозофије, 67
Рамон Љуљ, 68
Симболика дрвета, 76

II РЕНЕСАНСА
О ТОМЕ ДА ЛИ ПОСТОЈИ ИЛИ НЕ ПОСТОЈИ РЕНЕСАНСА НА ПОЉУ ФИЛОЗОФИЈЕ, 81
Појам ренесансе, 81
Нови историјски услови, 82
Особености ренесансне филозофије, 82
Порицање шпанске ренесансе, 84
ДРУШТВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ, 87
Одјеци у култури, 87
"ЕРАЗМИЗАМ", ЕРАЗМОВ ТРАГ, 90
Дефиниција "ЕРАЗМИЗМА", 90
Хронологија шпанског еразмизма: његове особене карактеристике, 91
Philosophia Christi: вертикално и хоризонтално тумачење, 95
Доктрина о помоћи сиромашнима, 95
ЕРАЗМИЈАНСКИ ДУХОВИ:ШПАНИЈА У ЕВРОПИ, 98
Велика личност Луиса Вивеса, 98
Еразмијански универзализам и европеизам: Андрес Лагуна, 99
ПЛАТОНОВО ПРИСУСТВО: НЕОПЛАТОНИЗАМ, 108
Неоплатонизам у Шпанији, 108
Леон Ебрео: Dialoghi d'аmоrе, 109
ГОВОРИ СЕ ОПРЕКАРТЕЗИЈАНЦИМА, 109
Формирање картезијанизма, 117
Антонио Гомес Переира, 118
Франсиско Санчес, скептик, 124
ЛЕКАРИ-ФИЛОЗОФИ КАО НОВА ВРСТА ЉУДИ, 131
Хуан Уарте де Сан Хуан, 131
Франсиско Ваљес, Божанствени, 137
ИДЕЈА О ЧОВЕКОВОМ ДОСТОЈАНСТВУ, 141
Фернан Перес де Олива, 141
Франсиско Сервантес де Саласар, 149
КЛАСИЧНА ТРАДИЦИЈА НИЈЕ ИЗГУБЉЕНА: АРИСТОТЕЛИЗАМ И КРИТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА, 152
Преводиоци Аристотела, 152
Гаспар Кардиљо де Виљалпандо, 154
Педро Мартинес Бреа, 155
Франсиско Руис, 156
Универзитет у Валенсији, 157
Педро Хуан Нуњес, 158
Франсиско Санчес, Бросанин, 160
Педро Симон Абрил, 163
Бенито Аријас Монтано, 165
Педро де Валенсија, 172
ШПАНЦИ СТИЖУ У АМЕРИКУ И ТАМО ОТКРИВАЈУ УТОПИЈУ, 175
Ренесансне утопијске тежње, 175
Кристифор Колумб, 177
Антонио де Леон Пинело, 178
Америчка утопија у Европи и феномен "америчке инверзије", 180
"Болнице-насеобине" Васка Кироге, 183
Деловање фрањеваца, 185
Мит о "добром дивљаку" код Фра Бартоломеа де лас Касаса, 187
ОСВАЈАЊЕ ДОНОСИ МОРАЛНЕ ПРОБЛЕМЕ, 190
Етичко-политички проблеми освајања, 190
Хуан Хинес де Сепулведа, 191
Франсиско де Виторија, 193
Фра Бартоломе де лас Касас, 195
СХОЛАСТИКА КАО ИЗРАЗ КОНТРАРЕФОРМАЦИЈЕ, 200
Доминиканци, 200
Језуити, 201
Полемика de auxiliis, 203
Франсиско Суарес, Доктор изврсност, 205

III БАРОК
БАРОК: ФИЛОЗОФИЈА РАЗОЧАРАЊА, 209
Кочница ренесансном полету: почетак декаденције, 209
Победа Инквизиције, 212
Барок, једна нова култура, 213
Дух Контрареформације и филозофија разочарања, 215
Педро Калдерон де ла Барка као најбољи представник барока, 218
БАРОК ИМА ПОЛИТИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ, 224
Педро де Рибаденејра, 224
Дијего Сааведра Фахардо, 225
Хуан де Маријана, 225
Франсиско Суарес, 228
ХУМАНИЗАМ И КЊИЖЕВНА МИСАО, 231
Брат Луис од Леона, 231
Мигел де Сервантес, 233
Франсиско де Кеведо, 234
Балтасар Грасијан, 236
МИСТИЦИЗАМ И МИСТИЧАРИ:ЊИХОВИ ПРОБЛЕМИ, 238
Филозофски проблем, 238
Хронолошка Еволуција шпанског мистицизма, 240
Света Тереса де Хесус, 241
Свети Јован од Крста, 243
"ИНОВАТОРИ" МЕЊАЈУ МЕНТАЛИТЕТ, 247
Размишљање о декаденцији и појава прве модерне мисли, 247
Појава новатора и њихов претпостављени картезијанизам, 247
Аутохтони корени новаторског покрета, 253
Стање на Универзитету и почеци обнове, 255
Састанци и учесници обнове, 257
ПРОСВЕТИТЕЉСТВО, НОВИ НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОСЕЋАЊА, 267
"Просветитељски деспотизам" и владавина Карлоса III, 267
Подизање историјског нивоа и појава "две Шпаније", 270
Ка секуларизацији културе и преображају друштва, 277
ВЕЛИКИ ПРОСВЕТИТЕЉИ СЕ ЗОВУ ФЕИХО, КАБАРУС И ХОВЕЉАНОС, 282
Бенито Херонимо Феихо, 282
Педро Родригес Кампоманес, 286
Франсиско Кабарус, 288
Једна значајна личност: Ховељанос, 292
ЈЕЗУИТИ МОРАЈУ ДА ОДУ ИЗ ШПАНИЈЕ, 300
Обележја прогона, 300
Франсиско Хавијер Љампиљас, 302
Лоренсо Ервас и Пандуро, 303
Отац Хуан Андрес, 305
Естебан де Артеага, 306
"ГОСПОДА ИЗ АСКОИТИЈЕ" И ЕКОНОМСКА ДРУШТВА, 317
Господа из Аскоитије": баскијско друштво пријатеља земље и пројекат о националној обнови, 317
Мадридско економско друштво, 317
У ХVIII ВЕКУ ИМА УТОПИЈА, 321
Просветитељство и утопија, 321
Синапија, 322
Пабло де Олавиде и нове насеобине у Сијера Морени, 325

САВРЕМЕНО ДОБА. XIX ВЕК
V ЛИБЕРАЛИЗАМ
ЈЕДНА НОВА ЕРА СА ДВА ИМЕНА: КОНСТИТУЦИОНАЛИЗАМ И ДЕЗАМОРТИЗАЦИЈА, 335
Упад народа у политику: независност и ослобађање, 335
Устав из 1812, 337
Карлизам: сукоб између апсолутизма и либерализма, 339
Порекло буржоазије као друштвене класе, 341
Мендисабал и политика дезамортизације, 342
ДЕЗАМОРТИЗАЦИЈА СЕ ПРОШИРУЈЕ НА ГРАЂАНСТВО, 347
Флорес Естрадине критике Мендисабалове дезамортизације, 347
Еспронседине и Ларине брошуре, 350
Цивилна дезамортизација: Паскуал Мадос, 351
ЛИБЕРАЛИЗАМ У НАШОЈ ЗЕМЉИ ПРЕДСТАВЉА ОБЛИК РОМАНТИЗМА, 354
Кадиска скупштина: порекло шпанског либерализма, 354
Улога народа и романтичне особености либерализма, 356
Странци откривају Шпанију, 359
Политички карактер шпанског романтизма, 360
Реакционарни одговор и порекло "две Шпаније", 363

VI РОМАНТИЗАМ
РОМАНТИЗАМ ПОСТОЈИ У СВЕТУ ПОЗОРИШТА, 367
Романтизам као поимање света, 369
Особености шпанског романтизма, 372
Дон Алваро или снага судбине, 378
ДРУГИ РОМАТИЧАРИ ИЗРАЖАВАЈУ СЕ КАО ИДЕОЛОЗИ, 387
Маријано Хосе де Лара, 387
Хосе де Еспронседа, 392
Значај романтичарске оставштине за шпанску културу, 397
ЈЕДНО СТРАНО ИМЕ:"КРАУСИЗАМ", 401
Краус и његов утицај у Шпанији, 401
Хулијан Санс дел Рио, 401
Хармонични рационализам: аналитика и синтетика, 404
"Идеал хуманости", 406
Филозофија историје, 407
ТРАДИЦИОНАЛНА ФИЛОЗОФИЈА КОРАЧА КА НЕОТОМИЗМУ, 409
Хаиме Балмес, 409
Хуан Доносо Кортес, 415
Фра Сеферино Гонсалес, 421
Антонио Комељас и Клует, 424
Хуан Мануел Орти и Лара, 425
Дамијан Исерн, 427

VII МОДЕРНИЗАЦИЈА
СЛОБОДНА ОБРАЗОВНА ИНСТИТУЦИЈА И ЈЕДАН "СВЕТИ ЛАИК" КОЈИ СЕ ЗОВЕ ХИНЕР ДЕ ЛОС РИОС, 431
Франсиско Хинер де лос Риос: живот, дело и краусистички корени, 431
Његов концепт наставе, 432
Слободна образовна институција и њене три етапе, 438
ЗАОКРЕТ ПРЕМА ПОЗИТИВИЗМУ, 442
Од краусизма ка позитивизму: краусопозитивизам, 442
Увођење дарвинистичког еволуционизма и његово идеолошко коришћење, 444
Главни представници покрета, 448
МЕНЕНДЕС ПЕЛАЈО ОТВАРА ВРАТА ИСТОРИЈИ ШПАНСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ, 450
Марселино Менендес Пелајо: биографски подаци, 450
Полемика о шпанској науци, 453
Анализа и тумачење полемике, 458
Историографски допринос Менендеса Пелаја: његова историјска свест, 463
АНАРХИЗАМ И СОЦИЈАЛИЗАМ, 466
Први изданци утопијског социјализма, 466
Оснивање П.С.О.Е, 467
Анархистички мислиоци: Анселмо Лоренсо и Ф. Пи и Маргаљ, 469
Марксистички мислиоци: Пабло Иглесијас и Хаиме Вера, 471
ХОАКИН КОСТА И ПРЕПОРОД ШПАНИЈЕ, 475
Дефиниција и границе покрета за препород, 475
Покрет за препород и географија, 476
Криза система, 478
Хоакин Коста, 480
Костино филозофско-правно схватање, 482
Олигархија и кацикизам, 484
КОСТИЗАМ КАО ПРОДУЖЕТАК ПОКРЕТА ЗА ПРЕПОРОД, 487
Најзначајнији представници костизма, 488

САВРЕМЕНО ДОБА. ХХ ВЕК
VIII МОДЕРНИЗАМ
ЈЕДАН ШПАНСКИ ФИЛОЗОФ СА СТРАНИМ ИМЕНОМ: ЏОРЏ САНТАЈАНА, 499
Живот Хорхеа Руиса де Сантајане, 499
Дело и мисао, 501
Материјалистички натурализам и "саксонска верзија" подељене душе, 505
АМОР РУИБАЛ: ЈЕДАН ГАЛИЦИЈСКИ СВЕШТЕНИК ОСНИВА КОРЕЛАЦИОНИЗАМ, 506
Амор Руибал: живот и дело, 506
Корелационизам и принцип онто-гносеолошке корелативности, 509
Његов сознајни релативизам, 513
ЕУХЕНИО Д'ОРС: ФИЛОЗОФ ИЗ КАТАЛОНИЈЕ, 514
Живот и развој, 514
Дело и мисао: "кеплеријанска реформа филозофије", 515
Католичанство: филозофија крста и анти национални империјализам, 520
ГЕНЕРАЦИЈА 98., 523
98. и њено именовање, 523
"Пресек биографија" и његово социјално порекло, 524
Карактеристично приближавање, 526
Велики митови 98 ., 528
МИГЕЛ ДЕ УНАМУНО, 530
Живот и дело, 530
Филозофија историје и појам Шпаније, 532
"Трагично осећање живота" и "хришћанство у агонији", 535
Кихотизам и хришћанство, 537
ФИЛОЗОФИЈА АНТОНИЈА МАЋАДА, 541
Живот и дело, 541
Солипсизам као полазна тачка његове филозофије, 543
Ка превазилажењу солипсизма: "суштинска хетерогеност бића", 545
Поетска логика нове лирике, 550

Х МАДРИДСКА ШКОЛА
ШПАНСКА ПОСТМОДЕРНА: ГЕНЕРАЦИЈА 1914., 559
Од nuocentisma до "покрета деветстотих", 559
Одбацивање XIX века и пројекат европеизације Шпаније, 563
Филозофија Ортеге и Гасета као израз почетка постмодерне, 569
МАДРИДСКА ШКОЛА, 573
Дефиниција "школе" и њена периодизација, 573
Припадници школе, 574
Правни темељи мадридске школе и Ортегин програм "оснивања", 576
Мануел Гарсија Моренте, 580
Доктринарно језгро и заједничка убеђења, 585
Расипање и изгнанство, 587
ОСНИВАЧ МАДРИДСКЕ ШКОЛЕ: ХОСЕ ОРТЕГА ИГАСЕТ, 589
Живот и дело: утицаји, 589
Ортегина филозофија и њен развој, 594
Ортега и његово шпанско тумачење, 602
ФИЛОЗОФИЈА ХАВИЈЕРА СУБИРИЈА, 610
Живот и дело, 610
Филозофска антропологија, 612
Размишљање о суштини, 614
Радикални реализам: ноологија, 618
Тема Бога: "повезаност", 620
Карактеризација Субиријеве филозофије, 622

ХI ОД ГРАЂАНСКОГ РАТА ДО ДАНАС
ГРАЂАНСКИ РАТ КАКО УТИЧЕ НА ФИЛОЗОФИЈУ, 627
Диктатура и неосхоластика: главни представници, 627
Хришћански спиритуализам, 631
Филозофско изгнанство и његове основне тенденције, 633
РАСКИД ИЗ 1956. И НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ. ДЕМОКРАТСКА ТРАНЗИЦИЈА, 643
Генерација 1956., 643
Аналитичари, дијалектичари и други покрети, 645
Демократска транзиција и "промена парадигме", 649