Аутор: Бојан
Страна: 223
► Остали детаљи

Узвишене муке с творевином

У књизи

Манцонијево завештање

Бојана Јовановића налазимо саркастичне и гротескне примере онога што је настало у историјском и постисторијском простору и времену: свет се отима од вредности као замор од потраге за открићима, самооткрићима и достигнућима. Велики искорак ка стварању новог уједно је и човеков отклон од дотадашњег света, па се и његов положај одређује постојањем у међусвету. Пре него што буде принуђен да се обузда како не би самом себи нанео највеће зло, човек настоји да преиспита све могућности свог самопотврђивања. То преиспитивање се одвија у равни нових технолошких система, који паметним производима попут компјутера, таблета и мобилних телефона омогућују кориснику брзо информисање, увид у досадашње цивилизацијске домете, упознавање другачијих искустава и коришћење бројних услуга у купопродајним релацијама. Коришћење свих тих предности претпоставлја да је појединац доброволјно постао део моћних система, а цена његове илузије да има свет на длану и да може да контролише сопствени живот јесте стварна контрола коју над њим имају ти системи. Више је него извесно: уместо ореола и харизме, над нама лебди електронска сенка. Наши животи похрањени су у виртуелну меморију, у акрибијске чипове, у кодове хладног лавиринта. Контролно око Великог брата постало је и наш сведок и наш судија, наша судбина, проклетство и клетва. Сви смо астролошки (ре)продуковани и попут лажи без последице живимо живот без ауре... Догађаји који нас чине оваквима какви смо сада нису само последица идеје, намере, инвенције, опстанка или утопије, јер свет се отима од појмова о себи... Неће да служи ни достигнућу, ни потврди, ни открићима, ни заблудама...