Autori: Aristofan; prevod sa starogrčkog, predgovor i napomene Dejan Acović
Strana: 165
► Ostali detalji

Svesno sučeljen sa svojim vremenom, Aristofan društvo nije prikazivao nego ga je ispitivao. Scenske realizacije tragedija i komedija prenosile su gledaocima određene političke poruke; istina je za Aristofana, kao i za Brehta, bila konkretna, i uvek je proishodila iz aktualnih okolnosti. On je prikazivao devijacije u životu polisa služeći se prastarim sredstvima izobličavanja – groteskom i apsurdom – te prisiljavao svoje gledaoce, koji uglavnom nisu bili voljni za takav angažman, da sagledaju uzroke. Pozorišni mikrokosmos njegov, prepun dinamične fantazije, metaforičan i višeznačno iskazan, u jednom je momentu prešao granice koje je ocrtao antički atinski polis, te zazvučao savremeno.

Aristofanove komedije su izdržale probu vremena, doživevši da budu izvođene na sceni u modernim vremenima, potom na radiju, televiziji i filmu, te bivajući predmet prevodilačkog truda i adaptacija. Ovaj uspeh treba pripisati duhovitom i umešnom dijalogu; dobronamernoj ali češće malicioznoj satiri; briljantnom umeću parodiranja, naročito kada je u pitanju kontroverzni tragičar Euripid; ingenioznosti i inventivnosti, smešnom i zabavnom apsurdu prizora koji se mogu porediti sa zamislima nekih modernih humorista, trupom „Monti Pajton”, recimo; posebnom šarmu horskih lirskih deonica; na kraju, ali ne najmanje važno, slobodi i razuzdanosti mnogih scena, prizora i aluzija, nastalih u jedno, ipak se mora naglasiti, relativno popustljivo vreme.

U ovoj knjizi predstavljamo vam tri dela, pored čitaocima već poznate komedije Žene u narodnoj skupštini, po prvi put u prevodu na srpski tu su i Žene na prazniku Tesmoforija, tekst koji problematizuje kulturni i društveni problem položaja žena u Atinii donosi niz neprijatnih istina iz domena bračne patologije, i Pluto, komediju koja tematizuje moć i društvenu jednakost.