Аутор: проф.др Јован Б. Душанић Липљански
Страна: 707
► Остали детаљи

Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење, нова историјска књига проф. др Јована Б. Душанића је сјајна историјаска синтеза о тешкој и дуготрајној борби наших сународника за слободу од стране окупације и уједињење.

Ова књига сабира све важно што је до сада на ту тему написано и резимира један дуги историјски ход који почетком прошлог века привремено оконачн стварањем Југославије. Написана у традицији класичне српске историографије, објашњава корене политичких разлика између Срба и других народа у Босни и Херцеговини

Из „Предговора“ књизи Срби Босне и Херцеговине у XIX веку

Јован Б. Душанић, аутор књиге Срби Босне и Херцеговине у XIX веку
Јован Б. Душанић – Липљански
Као што се из наслова књиге види (Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење) просторни и временски оквир истраживања је Босна и Херцеговина у XIX веку, али је неизбежно било да се осврнемо и на збивања у суседним српским државама (Србији и Црној Гори), те на време непосредно пре XIX века, као и на почетак XX века. Књига има три дела и додатак на крају.

У првом („Босна и Херцеговина за време ропства под Турцима у XIX веку“) и другом („Босна и Херцеговина за време аустроугарске окупације у XIX веку“) делу књиге пишем о борби Срба Босне и Херцеговине за слободу и уједињење против две велике – турске и аустро-угарске – царевине. Нисам имао амбицију да се бавим архивским истраживањима, да проналазим примарне историјске изворе, што је задатак професионалних историчара. Међутим, строго сам водио рачуна да све што у књизи напишем буде засновано на историјским чињеницама, односно истраживањима професионалних историчара од ауторитета који су писали о овој проблематици, те сведочанствима очевидаца из тог периода.

Наследовање класичној историографији

Због тога сам при писању ове књиге свесно прибегавао екстензивном цитирању (увек наводећи име аутора и назив његовог рада у самом тексту) из више од стотину књига и чланака. Читаоци ће приметити да је најчешће реч о радовима академика Милорада Екмечића (за цео XIX век), Галиба Шљива (за турски период), те Владимира Ћоровића и два докторанта Милорада Екмечића – Томислава Краљачића и Боже Маџара (за период аустроугарске окупације). Користио сам и записе савременика тог времена, као што су путописи странаца који су путовали овим просторима, извештаји конзуларних представника великих сила који су службовали у Босни и Херцеговини, те мемоарски записи домаћих учесника у тим збивањима.

У трећем делу књиге („Они су поставили темељ аутономији Срба Босне и Херцеговине“) налазе се кратке биографије српских народних вођа који су предводили покрет за црквено-школску аутономију. Сматрам да је важно да нешто знамо и о њиховим прецима, од којих потичу, те потомцима који су их наследили, па сам тиме употпунио њихове биографије. Нажалост, нисам успео да прикупим податке за све српске народне вође, а за многе сам пронашао веома штуре информације. Надам се да ћу касније (ако Бог да) успети да овај део комплетирам и објавим као посебну књигу.

Јован Б. Душанић