Аутори: Патријарх Варнава (Росић), Филип Христић, Ђоко Слијепчевић, Радослав М. Грујић, Милан Кашанин, Јован Туцаков, Милутин Деврња, Димитрије Најдановић, Теодор Титов, Свети Владика Николај, Марко С. Марковић, Матеја Матејић, Благота Гардашевић, Жарко Видовић, Свети Јустин Ћелијски, Владика Иринеј Ђорђевић, Живан М. Маринковић
Страна: 266
► Остали детаљи

Марко С. Марковић: Чим се обратимо светом Сави као најтипичнијем представнику српске душе, у његовој светости и у његовом раду налазимо све неопходне елементе за дефиницију српске културе, схватамо смисао наше историје и откривамо суштину светосавског култа. У молитвеном и созерцатељном бдењу пред иконом светог Саве, ми познајемо себе. Одговор на питање ко је свети Сава нам уједно казује ко смо ми, ко су духовна чеда Савина. Речју, сазнајући оно што као прави светосавски наследници јесмо, ми у исти мах увиђамо оно што треба да чинимо.

У овом зборнику издавачке куће „Catena mundi“, која наставља културну политику Двери, враћамо се оним и после 12 година од објављивања темат броја часописа Двери српске углавном и даље маргинализованим ауторима и текстовима који нам откривају једног „непознатог Светог Саву“, засигурно највећег Европљанина свих времена. Јер, у другим европским народима нема личности тог реда величине, која је својом свеобухватном националном делатношћу практично родила и обликовала читаву једну нацију. Српски народ би морао да зна да је национално формиран још просветитељском мисијом Светог Саве крајем 12. и почетком 13. века, док су друге европске нације формиране тек много векова касније. То не значи да смо већи и бољи од других народа, али то итекако значи да имамо су чим изаћи пред друге народе и читав свет: да имамо историјску висину, дубину и ширину. То веома јасно упућује да имамо чиме да се поносимо, да нисмо бескореновићи и безвредници, напротив: ми смо један древни, стари европски хришћански народ, трајно утемељен у историјским вредностима. То што ми као народ то не видимо и не знамо – то је наш проблем, који се рефлектује у многе друштвене области у којима слабо шта важно о себи видимо и знамо. Познавање и повратак Сави светитељу означио би преко потребну националну саморедефиницију, значајнију, већу и делотворнију од сваке друге револуције у српском народу.

Посебна је прилика да се враћајући се Светом Сави захвалимо свим овим ауторима који су нам открили „истинско схватање личности Светог Саве“ (М. Деврња), и из чијих интелектуалних кругова је између два светска рата и настала кованица светосавље. Они су за нас представљали и представљају учитеље српске националне мисли на којима смо формирали своја животна начела и програм Двери. Међу њима посебно бисмо истакли њихове новије следбенике, које смо имали част да упознамо лично и назовемо их својим учитељима: проф. др Жарка Видовића, највећег живог српског философа, који нам је открио тајну Српског Завета, и почившег Предрага Драгића Кијука и његову двотомну „Catena mundi“ по којој смо дали назив новој издавачкој кући, такође скрајнуте и непознате као и све најважније што о себи треба да знамо.

Када се данас враћамо Светом Сави, то је повратак једином истинском „оцу нације“, то је изнова мирење завађене браће, то су независна Црква и Држава, то је владавина закона, то је социјална солидарност са потребитима, то зидање на чврстом историјском темељу. Самоспознаја и самопоштовање као предуслов сваког истинског самоостварења.