Аутор: Љиљана Пешикан Љуштановић
Страна: 360
► Остали детаљи

Glavni kvalitet i naučni doprinos ove monografije jeste produbljeno sagledavanje čvrstih i složenih veza koje se na planu sadržine, forme i na nivou dubinskih značenja dela uspostavljaju između dva toka srpske književne tradicije usmenog i pisanog. S jedne strane, ovaj tip analize pokazuje kako usmena književnost, od romantizma do danas, inspiriše pisano stvaralaštvo i plodonosno utiče na srpsku kulturu, kao izvor tema, motiva, pa i fabula; s obzirom na stilsko izražajni aspekt dela, preuzimanjem i preoblikovanjem formalnih odlika usmenog stvaralaštva poput formula i formulativnosti, prasituacije usmenog pripovedanja, oblikovanja prostora, ili u građenju stiha; te kako se reflektuje na nivou tumačenja i razumevanja sveta.