Аутор: Никола Девура
Страна: 242
► Остали детаљи

Садржај
Никола Девура
СТЕФАН НЕМАЊА, 3
Ab ovo usque ad mala, 239
Милутин Живановић
О ТВОРЦУ ПРВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ, 243
Биографија аутора, 245


Из књиге

I

Макарије, Рашки на извору, записа:

„Ова света и божанствена брда, урешена божјом вољом, склапају се над овом долином, и над реком, као нежни дланови судбине и крију велики грех. У некој њиховој пештери, у мраку, ще се легу змије и акрепи, нами раб божји Стефан, именом Немања, син Завиде, ктитор цркава у Топлици и Дубочици. Браћа га у негве вргоше. Где ће им душа, Исусе? Зар не чују анђеле у овим шумама како певају, кад заћуте птице и ветрови? Народ зна за ту муку, и увређен, пати. Браћа, која стрпаше брата у пештеру, сиђоше са стазе у тмину, отровани влашћу као ђавољим вином. Ја, последњи од инока, Макарије, ово написа.“

А Јован Кинам, јављао је у Цариград, из Дубровника, цару Манојлу Комнену, о хаосу у Србији:

„Србија је у пламену. Браћа пролише крв, своју, рођачку. Заратише; као зверови кидисаше једни на друге. Тихомир, велики жупан, Страцимир и Мирослав ухватите најмлађег, Немању, и бацише га у пештер. Зазидаше га. Шта цар мисли о томе?"

XI

Немања је растао као биљка из воде, нагло, обревши се као одрастао човек, али са мало година. Човек дечачког лица, тек назначених наусница, ведра погледа и хитрих покрета. Коса у бичевима, боје зреле ражи. Да је Хелен, Грци би га у своје време звали Зевсом. Према стасу и гласу и личио је на паганског бога.

Био је пред женидбом. Старија његова браћа одавно су ожењени људи, пресељени у Рашку, са породицама. Сваки је од рођака Уроша II добио имање у трајно власништво. Дошло је време да и Немања пређе у Рашку. Да ли ће шта добити од рођака, још се не зна.

Девојку је већ одабрао. Прошлог лета био је гост босанског бана Борића у Римским Топлицама, у Доњим Крајима, и заљубио су у банову синовицу Ану. Крупна девојка, његове грађе. Лепа. И она се у њега заљубила. Против те љубави бан Борић нема ништа. Тој љубави је, кажу, највише кумовао стварни управник Босне, угарски херцог и хрватски бан Белош, брат угарске краљице Јелене, кћерке рашког жупана Уроша I; Белош је био рођак

Чуј небо, и слушај земљо, и удивите се анђелски чинови, и соберите се заједно родови /ьудски, да прославимо великоi и мудрог нашеi Стефана, званох Немања, првох творца државе и закона народа српскох.

Доменшијан, парафраза

XII

Ана, жена Немањина, била је врло млада кад је дошла у Рашку. Иако је одрасла на владарском двору, као таква није стигла да се до краја школује. Било је лето, био је распуст кад је из Тријесте дошла у родни град. Ту је, на обали Врбаса, у Римским Топлицама, упознала српског принца Стефана, који је био гост на двору бана Борића. Сва у цвету свог раскошног бића, својих шеснаест година, сабрана у свом цветању, ухваћеног лика у зеленим водама Врбаса, изгпедала је Стефану као сан препун тајни. Опсесија њом, није му дала да напусти Римске Топлице без ње брзо је склопљен са баном Борићем споразум да се ороде две владарске куће, обе српске, поготово што је и Немања био Анин избор; с лављом гривом тај Рашанин био је на двору босанског бана примећен као необична и чудна личност у свему: огроман, млад човек, као какав пагански бог, шетао се обалом Врбаса, корацима дугам, а меким, учтив и насмешен љуцима и природи, као власник времена и простора. Никад босанско небо није било тако плаво, тако сјајно, тако високо; ни лето тако топло, тако зелено, тако лепо. Бог је уре