Аутор: Александар Милановић
Страна: 344
► Остали детаљи

У књигу Вуков век унети су радови објављени у периоду од 2001. до 2018. године, и два необјављена рада. Сви објављени радови сада су за потребе књиге технички и терминолошки уједначени, прерађени и проширени.

Радови су објављени у следећим публикацијама и под следећим насловима:
„Рана Вукова језичка свест и статус славенизама (1814–1818)”, у: Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014) (ур. Нада Милошевић-Ђорђевић), Београд: Српска академија наука и уметности, 2015, 145–157.

„Значај Вукове Писменице (1814)”, у: Семинар српског језика, књижевности и културе, Предавања, 3, Београд: Међународни славистички центар, 2014, 137–145.

„Језичко-стилска анализа Вукове посвете у Писменици (1814)”, у: Вук и 1847 (ур. Бошко Сувајџић), Београд: Педагошки музеј, 2018, 14–31.

„Славеносрпски текст”, у: Семинар српског језика, књижевности и културе, Предавања, 7, Београд: Међународни славистички центар, 2018, 137–145.

„Вуков Српски рјечник из 1818. године: прве афирмативне јавне реакције”, Српски језик, ВИ/1–2, 2001, 461–467.

„Вукова улога у стварању риболовне терминологије у Српском рјечнику (1818)”, у: Српска славистика : колективна монографија. Том ИИ: књижевност, култура, фолклор, питања славистике (ур. Бошко Сувајџић, Петар Буњак и Душан Иванић), Београд: Савез славистичких друштава Србије, 2018, 395–407.

„Вук Караџић у Друштву српске словесности”, у: Књижевности језик у Друштву српске словесности (ур. Злата Бојовић), Београд: Српска академија наука и уметности, 2017, 31–45.

„Језичко-стилски утицаји народних приповедака на српску прозу у 19. веку”, у: Даница : српски народни илустровани календар за годину 2018 (ур. Миодраг Матицки и Нада Милошевић-Ђорђевић), Београд: Вукова задужбина, 2017, 191–206.

„Реформа ћирилице Луке Милованова у контексту књижевнојезичке ситуације почетком 19. века”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 42/1, 2013, 187–197.

„Преломна 1847. година: другачији поглед”, Књижевност и језик, ЛXИВ, 1–2, 2017, 51–66.

„Стилистички аспект позајмљеница у Мемоарима Јакова Игњатовића”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 43/1, 2014, 193–203.

„Развој српске терминолошке мисли у 19. веку: допринос Лазе Костића”, у: Словенска терминологија данас (ур. Предраг Пипер и Владан Јовановић), Београд: Српска академија наука и уметности, 2017, 317–330.

„Лаза Костић и вуковски књижевни језик”, у: Ми о Вуку (ур. Војислав Карановић и Дајана Ђедовић), Лозница: Центар за културу Вук Караџић, 2016, 51–65.

„Стабилизација вуковског језика у делу Наука о државном газдинству или наука о финанцији (1869) Чедомиља Мијатовића”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 39/1, 2010, 191–201.

„Књижевнојезичке развојне тенденције у Тодоровићевом Огледалу (1903)”, Српски језик, XВИИИ, 2013, 303–314.

„Стилски валери у Огледалу Пере Тодоровића”, у: Пера Тодоровић – нови (п)огледи: политичке идеје и књижевно-публицистичко дело (ур. Весна Матовић и Бранко Златковић), Београд – Смедеревска Паланка: Институт за књижевност и уметност – Библиотека „Милутин Срећковић”, 2014, 173–204.

„Александар Белић и ’београдски стил’”, у: Александар Белић, српски лингвиста века. Књига 3, Александар Белић и „београдски стил” (ур. Драгана Мршевић Радовић, Бошко Сувајџић и Александар Милановић), Београд: Филолошки факултет, 2018, 13–30.

По први пут се објављује синтетички рад „Први Вуков век”, као и рад „Одраз стандарднојезичке ситуације у Новинама читалишта београд-
ског (1847)”, који је као реферат прочитан на округлом столу Година 1847: преломна тачка савремене српске културе, одржаном на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима 11. децембра 2017. године.