Knjige▹Književnost▹Romani
Luj ili jahanje na kornjači
Ovaj Hugentoblerov roman posvećen je jednom švajcarskom pustolovu iz 19. veka, Luju de Rušmonu čija je knjiga postala bestseler, ali istovremeno i medijski skandal i fejk njuz 19. veka, budući da je njegovu pustolovnu priču većina novinara tog doba proglasila izmišljotinom.
Inspirisan ovom ličnošću, autor ispisuje rukopis koji je mnogo više od pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u biografsku priču o Luju de Ružmonu utkao i diskurs o odnosu izmeœu istine i književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski rat potkraj 19. veka.
Svog protagonistu Luja autor ne prikazuje kao „običnog” lažova i hipohondra, već kao oprečnog i kompleksnog antijunaka koji koristi vatromet svoje mašte ne bi li relativizovao odnos izmeœu istine i izmišljotine. Roman time prerasta društvene okvire 19. veka i pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog digitalnog doba. Kroz blazirano londonsko društvo onog vremena, gladno kratkoročnih senzacija, autor ukazuje i na globalnu površnost savremene medijske palanke.
Autor znalački gradi višeslojni psihogram i krajnje ambivalentni karakter svog antiheroja: Luj je ekscentrik, narcis, sebičnjak, patološki lažov, šarmantni egomanijak, hedonista, vagabond, sociopata, individualista, slobodoumni osobenjak nesposoban za dublje emotivne veze, empatiju i društvene interakcije, koji će pred kraj života skončati usamljen i u siromaštvu propovedajući skromnost i odricanje od materijalnih dobara. U isti mah, Lujev karakter je donekle izbalansiran njegovom nepatvorenom nežnošću i dubokom emocijom koju pokazuje jedino prema svojoj kćeri, začetoj sa jednom pripadnicom Aboridžina.
Luj na taj način postaje i metafora civilizovanog društva, uvek gladnog senzacionalnih individua spremnih da raskrinkaju društveno licemerje i svojim životom zbace udobne okove društvenih konvencija, da bi zatim iste te ličnosti kaznilo za njihovu hrabrost, beskompromisnost i sklonost ka fantaziji.
Ovaj Hugentoblerov roman posvećen je jednom švajcarskom pustolovu iz 19. veka, Luju de Rušmonu čija je knjiga postala bestseler, ali istovremeno i medijski skandal i fejk njuz 19. veka, budući da je njegovu pustolovnu priču većina novinara tog doba proglasila izmišljotinom.
Inspirisan ovom ličnošću, autor ispisuje rukopis koji je mnogo više od pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u biografsku priču o Luju de Ružmonu utkao i diskurs o odnosu izmeœu istine i književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski rat potkraj 19. veka.
Svog protagonistu Luja autor ne prikazuje kao „običnog” lažova i hipohondra, već kao oprečnog i kompleksnog antijunaka koji koristi vatromet svoje mašte ne bi li relativizovao odnos izmeœu istine i izmišljotine. Roman time prerasta društvene okvire 19. veka i pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog digitalnog doba. Kroz blazirano londonsko društvo onog vremena, gladno kratkoročnih senzacija, autor ukazuje i na globalnu površnost savremene medijske palanke.
Autor znalački gradi višeslojni psihogram i krajnje ambivalentni karakter svog antiheroja: Luj je ekscentrik, narcis, sebičnjak, patološki lažov, šarmantni egomanijak, hedonista, vagabond, sociopata, individualista, slobodoumni osobenjak nesposoban za dublje emotivne veze, empatiju i društvene interakcije, koji će pred kraj života skončati usamljen i u siromaštvu propovedajući skromnost i odricanje od materijalnih dobara. U isti mah, Lujev karakter je donekle izbalansiran njegovom nepatvorenom nežnošću i dubokom emocijom koju pokazuje jedino prema svojoj kćeri, začetoj sa jednom pripadnicom Aboridžina.
Luj na taj način postaje i metafora civilizovanog društva, uvek gladnog senzacionalnih individua spremnih da raskrinkaju društveno licemerje i svojim životom zbace udobne okove društvenih konvencija, da bi zatim iste te ličnosti kaznilo za njihovu hrabrost, beskompromisnost i sklonost ka fantaziji.
Ovaj Hugentoblerov roman posvećen je jednom švajcarskom pustolovu iz 19. veka, Luju de Rušmonu čija je knjiga postala bestseler, ali istovremeno i medijski skandal i fejk njuz 19. veka, budući da je njegovu pustolovnu priču većina novinara tog doba proglasila izmišljotinom.
Inspirisan ovom ličnošću, autor ispisuje rukopis koji je mnogo više od pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u biografsku priču o Luju de Ružmonu utkao i diskurs o odnosu izmeœu istine i književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski rat potkraj 19. veka.
Svog protagonistu Luja autor ne prikazuje kao „običnog” lažova i hipohondra, već kao oprečnog i kompleksnog antijunaka koji koristi vatromet svoje mašte ne bi li relativizovao odnos izmeœu istine i izmišljotine. Roman time prerasta društvene okvire 19. veka i pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog digitalnog doba. Kroz blazirano londonsko društvo onog vremena, gladno kratkoročnih senzacija, autor ukazuje i na globalnu površnost savremene medijske palanke.
Autor znalački gradi višeslojni psihogram i krajnje ambivalentni karakter svog antiheroja: Luj je ekscentrik, narcis, sebičnjak, patološki lažov, šarmantni egomanijak, hedonista, vagabond, sociopata, individualista, slobodoumni osobenjak nesposoban za dublje emotivne veze, empatiju i društvene interakcije, koji će pred kraj života skončati usamljen i u siromaštvu propovedajući skromnost i odricanje od materijalnih dobara. U isti mah, Lujev karakter je donekle izbalansiran njegovom nepatvorenom nežnošću i dubokom emocijom koju pokazuje jedino prema svojoj kćeri, začetoj sa jednom pripadnicom Aboridžina.
Luj na taj način postaje i metafora civilizovanog društva, uvek gladnog senzacionalnih individua spremnih da raskrinkaju društveno licemerje i svojim životom zbace udobne okove društvenih konvencija, da bi zatim iste te ličnosti kaznilo za njihovu hrabrost, beskompromisnost i sklonost ka fantaziji.
O autoru
Mihael Hugentobler rođen je 1975. godine u Cirihu. Nakon školovanja u Sjedinjenim Državama i Švajcarskoj, radio je najpre kao poštar, da bi nakon toga proveo trinaest godina putujući po svetu. Danas radi kao samostalni novinar za različite švajcarske novine i časopise. Luj ili Jahanje na kornjači je njegov prvi roman.
Po sopstvenim rečima, Hugentobler je želeo da napiše knjigu o granicama lične slobode. Iako i sam ima ambivalentan odnos prema karakteru svog glavnog junaka, divi se njegovoj na momente besramnoj težnji za slobodom. Luj ga je fascinirao i zbog toga što je netipični Švajcarac – ekcentričan, odvažan i pomalo lud. Autor je u njemu odmah prepoznao zapanjujuću sličnost sa svojim sopstvenim životom: kao i on u 20. i 21. veku, tako je i Luj u 19. veku dugo lutao od jednog do drugog mesta bez ikakvog plana i cilja, grabeći spontano životne prilike onako kako bi se ukazale. Ipak, bitna razlika između njega i glavnog junaka njegovog prvog romana leži u tome što Luj nikada nije do kraja shvatio razliku između izmišljanja u umetnosti i izmišljanja u stvarnom životu.
Mihael Hugentobler sebe opisuje pre svega kao putnika koji rečima pokušava da obuhvati svet oko sebe. Smatra putovanja najboljom školom pisanja, budući da je tek putujući naučio da istinski posmatra i zapisuje život. Pročitavši kao dete Put oko sveta za 80 dana, odlučio je da svoj život posveti putovanjima i da pritom živi od pisanja.
Inspirisan ovom ličnošću, autor ispisuje rukopis koji je mnogo više od pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u biografsku priču o Luju de Ružmonu utkao i diskurs o odnosu izmeœu istine i književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski rat potkraj 19. veka.
Svog protagonistu Luja autor ne prikazuje kao „običnog” lažova i hipohondra, već kao oprečnog i kompleksnog antijunaka koji koristi vatromet svoje mašte ne bi li relativizovao odnos izmeœu istine i izmišljotine. Roman time prerasta društvene okvire 19. veka i pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog digitalnog doba. Kroz blazirano londonsko društvo onog vremena, gladno kratkoročnih senzacija, autor ukazuje i na globalnu površnost savremene medijske palanke.
Autor znalački gradi višeslojni psihogram i krajnje ambivalentni karakter svog antiheroja: Luj je ekscentrik, narcis, sebičnjak, patološki lažov, šarmantni egomanijak, hedonista, vagabond, sociopata, individualista, slobodoumni osobenjak nesposoban za dublje emotivne veze, empatiju i društvene interakcije, koji će pred kraj života skončati usamljen i u siromaštvu propovedajući skromnost i odricanje od materijalnih dobara. U isti mah, Lujev karakter je donekle izbalansiran njegovom nepatvorenom nežnošću i dubokom emocijom koju pokazuje jedino prema svojoj kćeri, začetoj sa jednom pripadnicom Aboridžina.
Luj na taj način postaje i metafora civilizovanog društva, uvek gladnog senzacionalnih individua spremnih da raskrinkaju društveno licemerje i svojim životom zbace udobne okove društvenih konvencija, da bi zatim iste te ličnosti kaznilo za njihovu hrabrost, beskompromisnost i sklonost ka fantaziji.
Ovaj Hugentoblerov roman posvećen je jednom švajcarskom pustolovu iz 19. veka, Luju de Rušmonu čija je knjiga postala bestseler, ali istovremeno i medijski skandal i fejk njuz 19. veka, budući da je njegovu pustolovnu priču većina novinara tog doba proglasila izmišljotinom.
Inspirisan ovom ličnošću, autor ispisuje rukopis koji je mnogo više od pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u biografsku priču o Luju de Ružmonu utkao i diskurs o odnosu izmeœu istine i književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski rat potkraj 19. veka.
Svog protagonistu Luja autor ne prikazuje kao „običnog” lažova i hipohondra, već kao oprečnog i kompleksnog antijunaka koji koristi vatromet svoje mašte ne bi li relativizovao odnos izmeœu istine i izmišljotine. Roman time prerasta društvene okvire 19. veka i pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog digitalnog doba. Kroz blazirano londonsko društvo onog vremena, gladno kratkoročnih senzacija, autor ukazuje i na globalnu površnost savremene medijske palanke.
Autor znalački gradi višeslojni psihogram i krajnje ambivalentni karakter svog antiheroja: Luj je ekscentrik, narcis, sebičnjak, patološki lažov, šarmantni egomanijak, hedonista, vagabond, sociopata, individualista, slobodoumni osobenjak nesposoban za dublje emotivne veze, empatiju i društvene interakcije, koji će pred kraj života skončati usamljen i u siromaštvu propovedajući skromnost i odricanje od materijalnih dobara. U isti mah, Lujev karakter je donekle izbalansiran njegovom nepatvorenom nežnošću i dubokom emocijom koju pokazuje jedino prema svojoj kćeri, začetoj sa jednom pripadnicom Aboridžina.
Luj na taj način postaje i metafora civilizovanog društva, uvek gladnog senzacionalnih individua spremnih da raskrinkaju društveno licemerje i svojim životom zbace udobne okove društvenih konvencija, da bi zatim iste te ličnosti kaznilo za njihovu hrabrost, beskompromisnost i sklonost ka fantaziji.
Ovaj Hugentoblerov roman posvećen je jednom švajcarskom pustolovu iz 19. veka, Luju de Rušmonu čija je knjiga postala bestseler, ali istovremeno i medijski skandal i fejk njuz 19. veka, budući da je njegovu pustolovnu priču većina novinara tog doba proglasila izmišljotinom.
Inspirisan ovom ličnošću, autor ispisuje rukopis koji je mnogo više od pikarskog i avanturističkog romana o jednom prevarantu. Autor je u biografsku priču o Luju de Ružmonu utkao i diskurs o odnosu izmeœu istine i književnosti, slikajući ondašnju medijsku pompu i globalni novinarski rat potkraj 19. veka.
Svog protagonistu Luja autor ne prikazuje kao „običnog” lažova i hipohondra, već kao oprečnog i kompleksnog antijunaka koji koristi vatromet svoje mašte ne bi li relativizovao odnos izmeœu istine i izmišljotine. Roman time prerasta društvene okvire 19. veka i pretvara se u aluziju na senzacionalističku glad našeg multimedijalnog digitalnog doba. Kroz blazirano londonsko društvo onog vremena, gladno kratkoročnih senzacija, autor ukazuje i na globalnu površnost savremene medijske palanke.
Autor znalački gradi višeslojni psihogram i krajnje ambivalentni karakter svog antiheroja: Luj je ekscentrik, narcis, sebičnjak, patološki lažov, šarmantni egomanijak, hedonista, vagabond, sociopata, individualista, slobodoumni osobenjak nesposoban za dublje emotivne veze, empatiju i društvene interakcije, koji će pred kraj života skončati usamljen i u siromaštvu propovedajući skromnost i odricanje od materijalnih dobara. U isti mah, Lujev karakter je donekle izbalansiran njegovom nepatvorenom nežnošću i dubokom emocijom koju pokazuje jedino prema svojoj kćeri, začetoj sa jednom pripadnicom Aboridžina.
Luj na taj način postaje i metafora civilizovanog društva, uvek gladnog senzacionalnih individua spremnih da raskrinkaju društveno licemerje i svojim životom zbace udobne okove društvenih konvencija, da bi zatim iste te ličnosti kaznilo za njihovu hrabrost, beskompromisnost i sklonost ka fantaziji.
O autoru
Mihael Hugentobler rođen je 1975. godine u Cirihu. Nakon školovanja u Sjedinjenim Državama i Švajcarskoj, radio je najpre kao poštar, da bi nakon toga proveo trinaest godina putujući po svetu. Danas radi kao samostalni novinar za različite švajcarske novine i časopise. Luj ili Jahanje na kornjači je njegov prvi roman.
Po sopstvenim rečima, Hugentobler je želeo da napiše knjigu o granicama lične slobode. Iako i sam ima ambivalentan odnos prema karakteru svog glavnog junaka, divi se njegovoj na momente besramnoj težnji za slobodom. Luj ga je fascinirao i zbog toga što je netipični Švajcarac – ekcentričan, odvažan i pomalo lud. Autor je u njemu odmah prepoznao zapanjujuću sličnost sa svojim sopstvenim životom: kao i on u 20. i 21. veku, tako je i Luj u 19. veku dugo lutao od jednog do drugog mesta bez ikakvog plana i cilja, grabeći spontano životne prilike onako kako bi se ukazale. Ipak, bitna razlika između njega i glavnog junaka njegovog prvog romana leži u tome što Luj nikada nije do kraja shvatio razliku između izmišljanja u umetnosti i izmišljanja u stvarnom životu.
Mihael Hugentobler sebe opisuje pre svega kao putnika koji rečima pokušava da obuhvati svet oko sebe. Smatra putovanja najboljom školom pisanja, budući da je tek putujući naučio da istinski posmatra i zapisuje život. Pročitavši kao dete Put oko sveta za 80 dana, odlučio je da svoj život posveti putovanjima i da pritom živi od pisanja.
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Luj ili jahanje na kornjači
Izdavač: Agora
Strana: 162 (cb)
Povez: tvrdi
Pismo: latinica
Format: 20 cm
Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-6053-256-7
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (