Kako da zavoliš tržne centre
Žanrovski smestiv između reportaže i proze, književni debi Natalije Fjedorčuk
Kako da zavoliš tržne centre u tematskom smislu predstavlja potpunu inovaciju, jer o materinstvu niko do sada nije pisao na takav način.
Kritika je ovo ostvarenje definisala kao hipnotišuće delo koje izvlači na dnevno svetlo pitanje roditeljstva za koje nemamo ni želje ni snage da ga sebi postavimo:
„Opisati neopisano a univerzalno, istinski je zadatak književnosti – a taj zadatak je ovde ispunjen sa velikim umećem” (Malgožata Halber).
Pišući o izolaciji, unutrašnjoj emigraciji u fazi postporođajne depresije, pa i kasnije, fazi koja majku postavlja u položaj kompletne identitetske zbunjenosti – ko sam kada rodim dete? Hraniteljka, negovateljica, ruke koje grle i revnuju nad svim samo ne nad sobom? – proizvodi metaforu tržnih centara kao „nemesta” koja postaju enklave iscrpljenih žena što nad nadstrešnicama kolica sa uspavanim detetom piju kafu iz kartonskih šolji, koristeći taj teško stečeni međučin za doživljavanje vremena kao svete tajne, vremena sopstvene prisnosti sa stvarnošću.
Sama autorka kaže da joj je pokretački motiv bila poseta mnoštvu ženskih blogova koji tematizuju religiju i hrišćanstvo u kontekstu savremenog vremena, i da se ukoračivši u svet s kojim se ranije nije poistovećivala, za neke pojave otvorila i donekle rasteretila konvencionalnog razmišljanja.
Roman Kako da zavoliš tržne centre ne ograničava se samo na portret savremene Poljske iz vizure majke u kontekstu univerzalne priče o današnjem roditeljstvu – to je živa, humorna i autoironična povest o pokušaju savladavanja uloga koje nam je kultura dodelila.
Naposletku – vanserijski književno uobličen, ovo je još jedan identitetski diskurs u raljama fluidnog modernog doba.
Kako da zavoliš tržne centre u tematskom smislu predstavlja potpunu inovaciju, jer o materinstvu niko do sada nije pisao na takav način.
Kritika je ovo ostvarenje definisala kao hipnotišuće delo koje izvlači na dnevno svetlo pitanje roditeljstva za koje nemamo ni želje ni snage da ga sebi postavimo:
„Opisati neopisano a univerzalno, istinski je zadatak književnosti – a taj zadatak je ovde ispunjen sa velikim umećem” (Malgožata Halber).
Pišući o izolaciji, unutrašnjoj emigraciji u fazi postporođajne depresije, pa i kasnije, fazi koja majku postavlja u položaj kompletne identitetske zbunjenosti – ko sam kada rodim dete? Hraniteljka, negovateljica, ruke koje grle i revnuju nad svim samo ne nad sobom? – proizvodi metaforu tržnih centara kao „nemesta” koja postaju enklave iscrpljenih žena što nad nadstrešnicama kolica sa uspavanim detetom piju kafu iz kartonskih šolji, koristeći taj teško stečeni međučin za doživljavanje vremena kao svete tajne, vremena sopstvene prisnosti sa stvarnošću.
Sama autorka kaže da joj je pokretački motiv bila poseta mnoštvu ženskih blogova koji tematizuju religiju i hrišćanstvo u kontekstu savremenog vremena, i da se ukoračivši u svet s kojim se ranije nije poistovećivala, za neke pojave otvorila i donekle rasteretila konvencionalnog razmišljanja.
Roman Kako da zavoliš tržne centre ne ograničava se samo na portret savremene Poljske iz vizure majke u kontekstu univerzalne priče o današnjem roditeljstvu – to je živa, humorna i autoironična povest o pokušaju savladavanja uloga koje nam je kultura dodelila.
Naposletku – vanserijski književno uobličen, ovo je još jedan identitetski diskurs u raljama fluidnog modernog doba.
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Kako da zavoliš tržne centre
Izdavač: Agora
Strana: 193 (cb)
Povez: tvrdi
Pismo: latinica
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2018
ISBN: 978-86-6053-245-1
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (